Alchajmerova bolest i demencija - simptomi, dijagnostika, faktori rizika

Alchajmerova bolest i demencija

Alchajmerova bolest i demencija

Šta je Alchajmerova bolest?

Alchajmerova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest mozga koja najčešće pogađa starije osobe. Ova bolest uzrokuje propadanje i umiranje neurona u mozgu, posebno u delovima mozga koji su ključni za pamćenje i kognitivne funkcije.

Najčešći je uzrok demencije. Više od 60% svih demencija su uzrokovane upravo Alchajmerovom bolešću.

Šta je demencija?

Demencija je grupa neuroloških poremećaja, koja se karakteriše hroničnim, uglavnom sporo-progresivnim propadanjem kognitivnih funkcija mozga, pri čemu propadanje ovih funkcija dovodi do nemogućnosti osobe da samostalno funkcioniše i obavlja svakodnevne aktivnosti.

U kognitivne funkcije se ubrajaju pamćenje, govor, pažnja, orjentacija, mogućnost planiranja složenih radnji, apstraktno mišljenje.

Koji su simptomi Alchajmerove bolesti?

Ključni simptom koji ukazuje na to, da li neko može imati Alchajmerovou bolest, je postepeni gubitak pamćenja.

U početku bolesti osoba je svesna zaboravljanja, ali vremenom samo članovi porodice i osobe iz okoline to primećuju.

Na ovaj simptom se kasnije nadovezuju i drugi simptomi: smanjenje sposobnosti razmišljanja i rezonovanja, donošenja odluka, teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i promene ličnosti i u ponašanju, koji zajedno remete funkcionisanje osobe i čine je zavisnom od nege drugog lica.

Gubitak pamćenja kod Alchajmerove bolesti

Određeni problem sa pamćenjem postoji kod većine ljudi, kako godine života odmiču, ali kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ovaj problem je stalan i progresivan.

Oboleli u početku zaboravljaju skorašnje događaje i činjenice. Recimo stalno ponavljaju rečenice i pitanja koja su već postavili. Zaboravljaju razgovore, zakazane događaje i sastanke, gde ostavljaju neke stvari, često ih ostavljajući tamo gde nema smisla.

Gube se u ranije poznatoj okolini.

Na kraju zaboravljaju imena članova porodice i stvari koji ih okružuju.

Sve ovo vremenom čini obolelu osobu od Alchajmerove bolesti potpuno zavisnom od drugih osoba, porodice, negovatelja/negovateljice

Razmišljanje i rezonovanje

Poremećena je koncentracija i razmišljanje, posebno o apstraktnim stvarima, kao što su brojevi. Ovim pacijentima je raditi više od jedne stvari posebno teško.

Imaju problem sa vođenjem finansija, plaćanjem računa, rukovanjem novcem.

Pravljenje procena i donošenje odluka

Postepeno opada sposobnost donošenja odluka i pravljenja adekvatnih procena u svakodnevnim situacijama.

Npr. ove osobe donese pogrešne procene u određenim socijalnim situacijama ili vrše pogrešan odabir odeće u odnosu na vremenske prilike.

Mogu imati problema recimo pri kuvanju, kao kako da reše situaciju ako, recimo obrok zagoreva. Takođe, otežano donose procene tokom vožnje.

Otežano planiranje i izvođenje uobičajenih dnevnih aktivnosti

Do skora, rutinske aktivnosti koje se sastoje iz više koraka postaju veoma otežane.

Na početku, ne znaju kako da krenu da spremaju jelo, zaboravljaju kako se igra njihova omiljena društvena igra. Na kraju, zaboravljaju bazične stvari kao što su oblačenje i vršenje toalete.

Promene ličnosti i ponašanja

Kao posledica Alchajmerovog oboljenja javljaju se: depresija, povlačenje iz društvenog života, varijacije raspoloženja, nepoverenje u druge ljude, ljutnja i agresija, izmene sna, gubitak inhibicije u ponašanju, ideje tipa deluzija da im je neko nešto ukrao, ili im želi nešto nažao uraditi.

Očuvane sposobnosti

Neke sposobnosti ostaju očuvane do kasnih faza bolesti. U njih spadaju: čitanje ili slušanje audio sadržaja, pričanje priča, deljenje uspomena iz dalje prošlosti, pevanje, slušanje muzike, plesanje i crtanje.

Uzroci Alchajmerove bolesti

Iako uzroci Alchajmerove bolesti nisu potpuno razjašnjeni, smatra se da kod većine ljudi bolest nastaje kao posledica kombinacije:

• Genetskih faktora;
• Načina života;
• Promena u mozgu (degenerativnih procesa u mozgu);
• Faktora iz spoljne sredine koji utiču na mozak tokom vremena.

Pri tome važno je istaći, da kod manje od 1% slučajeva bolest nastaje kao posledica isključivog uticaja genetskih faktora, koji praktično garantuju da će potomci osobe dobiti bolest takođe.

Jasno je da funkcija određenih proteina u mozgu biva poremećena kod Alchajmera, dolazi do taloženja patoloških proteina u i oko nervnih ćelija, što dovodi do remećenja funkcije nervnih ćelija, gube se veze između pojedinih nervnih ćelija i regiona mozga.

Na kraju dolazi do smrti pojedinih nervnih ćelija.

Vremenom se zapremina mozga progresivno smanjuje, mnogo brže nego što je normalno.

Faktori rizika za pojavu Alchajmerove bolesti

Godine života

Starost je osnovni faktor rizika za pojavu Alchajmerova bolest. Ona se javlja najčešće kod ljudi starijih od 65 godina.

Istraživanja su pokazala da imamo 4 nova slučaja bolesti na 1000 osoba starosti od 65 do 74 godine, 32 nova slučaja na 1000 osoba starih od 75 do 84 godine, a 76 novih slučajeva na 1000 osoba starijih od 85 godina.

Porodična istorija i genetika

Osoba čiji je roditelj imao Alchajmerovu bolest ima povećan rizik od razvoja bolesti, ali kod ogromne većine slučajeva, uticaj genetike je veoma kompleksan i nije presudan.

Od genetskih faktora, u opštoj populaciji koji nose povećan rizika za dobijanje Alchajmerove bolest, je gen za protein, koji se zove apolipoprotein E (apoE).

Forma ovog gena koja se zove APOEe4, nosi povećan rizika za dobijanje Alchajmerove bolesti.

Pri tome, oko 25 do 30% opšte populacije je nosilac ovog gena, ali samo manji broj nosilaca ovog gena i oboli.

Zašto je to tako nije potpuno poznato, ali se veruje da je značajna uticaj stila života i faktora iz spoljnjeg i unutrašnjeg okruženja.
Tipično genetsko nasleđivanje Alchajmerove bolesti je veoma retko i javlja se u manje od 1% slučajeva.

Daunov sindrom

Kod osoba sa Daunovim sindromom prisutan je povećan rizik da se stvori poremećaj u sintezi proteina. Simptomi se javljaju 10 do 20 godina ranije u odnosu na druge osobe.

Ovo je posledica činjenice da osobe sa Daunovim sindromom imaju tri hromozoma 21, umesto dva. Na hromozomu 21 se nalaze geni odgovorni za sintezu proteina od kojih nastaje beta amiloid.

Način života i zdravlje srca

Jasno je pokazano da isti faktori rizika koji dovode do obolevanja srca i krvnih sudova povećavaju rizik od razvoja demencije. Ovi faktori rizika uključuju:

• Nedovoljnu fizičku aktivnost
• Gojaznost
• Pušenje
• Visok krvni pritisak
• Visok holesterol
• Loše kontrolisana šećerna bolest

Pol

Žene više obolevaju, jer duže žive.

Povreda glave

Istraživanja su pokazala da osobe starije od 50 godina, koje su imale traumatsko oštećenje mozga imaju povećan rizik od razvoja AB.

Rizik je najveći od 6 meseci do 2 godine od povrede mozga.

Zagađenje vazduha

Zagađenje vazduha, posebno kao posledica izduvnih gasova automobila i sagorevanja čvrstog goriva za grejanje povećava rizik za demenciju.

Dijagnoza Alchajmerove bolesti

Dijagnoza Alchajmerove bolesti se sprovodi u nekoliko koraka.

Prvi korak u dijagnozi je neurološki pregled

Prilikom pregleda neophodno je da prisustvuje neko od članova porodice osobe koja ima simptome, jer ona često nije u mogućnosti da detaljno opiše svoje simptome, što zavisi od stepena uznapredovalosti bolesti.

Drugi korak u dijagnostici su neuro-psihološka testiranja, kojima se jasno procenjuje koje su moždane funkcije oštećene, na osnovu čega se diferencira:

  • Da li osoba ima demenciju;
  • Da li je prisutan profil poremećenih funkcija karakterističnih za Alchajmerovu bolest ili druge demencije;
  • Koliki je stepen oštećenja,;
  • Da li depresija utiče na pojavu simptoma.

Sprovođenje snimaka strukture mozga magnetnom rezonancom pomaže da se utvrdi koji delovi mozga su više atrofirali, te da li postoje druga stanja koja doprinose i utiču na proces propadanja mentalnih funkcija.

Veliki značaj ima i snimanje koje se zove PET-CT, kojim se praktično dobiva obrazac funkcije pojedinih regiona mozga, na osnovu čega se najpreciznije može posumnjati na Alchajmerovu bolest ili neku drugu vrstu demencije.

Provera laboratorijskih nalaza je od značaja. Posebno određenih vitamina kao što su vitamin: B12, vitamin D, te stanja funkcije štitne žlezde, postojanja mogućeg neurosifilisa.

Danas se putem analize krvi i moždane tečnosti, odnosno likvora, mogu registrovati markeri povezani sa nagomilavanjem patoloških proteina u mozgu, kao što su beta-amiloid ili tau protein.

Neurolog, objedinjavanjem svih ovih analiza postavlja konačnu dijagnozu.

Komplikacije Alchajmerove bolesti

Simptomi Alchajmerove bolesti kao što su gubitak pamćenja, gubitak govornih funkcija, poremećeno prosuđivanje dovode do otežanog praćenja stanja i zdravlja pacijenata od drugih bolesti i poremećaja.

Osoba koja ima uznapredovalu Alchajmerovu bolest nije u mogućnosti da:

• Kaže nekom da je nešto boli;
• Objasni simptome bolesti;
• Adekvatno uzima lekove;
• Objasni prisutne potencijalne neželjene efekte lekova.

Kako bolest odmiče ka poslednjim fazama sve su više oštećene i fizičke funkcije. Otežano je gutanje, ravnoteža, kontrola funkcije mokraćne bešike i creva.

To dovodi do daljih zdravstvenih problema, kao što su:

• Odlazak hrane i vode u pluća;
• Pojava upale pluća i drugih infekcija;
• Padova;
• Preloma;
• Dekubitalnih rana;
• Slabe ishrane i gubitka tečnosti
• Zatvora ili dijareje
• Problema sa zubima i oralnom higijenom

Mere prevencije Alchajmerove bolesti

Prema dosadašnjim naučnim saznanjima, nastanak Alchajmerove bolesti se ne potpuno može sprečiti, ali se može raditi na korekciji mnogih, pre svega dodatnih faktora rizika.

Mere koje podrazumevaju korekciju ovih dodatnih faktora rizika su:

• Redovno vežbanje;
• Prevencija gojaznosti;
• Korišćenje svežih namirnica, zdravih ulja i hrane sa niskom količinom zasićenih masnih kiselina;
• Rigorozno lečiti povišen krvni pritisak, šećernu bolest i povišen holesterol;
• Prestati sa pušenjem;
• Ne prekomerno konzumiranje alkohola.
• Održavanje kvaliteta sna (lečenje nesanice);
• Održavati stalno mentalno angažovanje;
• Održavati socijalne kontakte;
• Baviti se različitim vrstama hobija;

Prisutno konstantno učenje tokom života, kao i pojačan socijalni angažman su zaštitni faktori za odlaganje nastanak ove bolesti.

Da li je Alchajmerova bolest izlečiva?

Trenutno ne postoji lek koji može potpuno zaustaviti ili izlečiti Alchajmerovu bolest, ali postoje terapije koje mogu ublažiti simptome i usporiti njen napredak.

SAZNAJ VIŠE

Preporučujemo vam da pročitate više na temu lečenja Alchajmerove bolesti u članku: Da li je Alchajmerova bolest izlečiva?

Tekst napisao: Dr Miodrag Manigoda – lekar specijalista neurologije

Podelite članak:
Facebook
LinkedIn
WhatsApp
Email