Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja današnjice. Zbog brzog i zabrinjavajućeg rasta broja obolelih širom sveta, medicinski stručnjaci često koriste za dijabetes termin – globalna epidemija.
Dva glavna oblika dijabetesa su tip 1 i tip 2. Iako imaju zajednički simptom – povišen nivo šećera u krvi – razlikuju se po uzrocima, mehanizmima nastanka i načinu lečenja.
U ovom tekstu ćemo objasniti osnovne razlike između ova dva tipa dijabetesa kako biste lakše razumeli ovu složenu bolest.
Šta je dijabetes?
Dijabetes (diabetes mellitus – šećerna bolest) je stanje u kojem telo ne može da reguliše nivo šećera (glukoze) u krvi.
Glukoza je ključni izvor energije za naše ćelije, a hormon insulin, koji proizvodi pankreas, pomaže ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi.
Kod dijabetesa, ovaj proces je poremećen, pankreas ili ne proizvodi dovoljno insulina ili organizam neadekvatno koristi ovaj hormon pankreasa.
Dijabetes tip 1 – autoimuna bolest
Dijabetes tip 1 se često javlja kod dece, tinejdžera i mladih odraslih osoba, ali može da se dijagnostikuje i kasnije.
Ovo je autoimuna bolest – imunološki sistem greškom napada beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Kada beta ćelije budu uništene, telo prestaje da proizvodi insulin.
Karakteristike dijabetesa tip 1:
• Uzrok: Genetska predispozicija i faktori iz okoline (npr. virusi) mogu pokrenuti bolest.
• Simptomi: Naglo se javljaju i uključuju ekstremnu žeđ, često mokrenje, gubitak težine, umor i zamagljen vid.
• Lečenje: Potpuna zavisnost osobe od insulina. Pacijenti moraju da koriste insulin putem injekcija ili pumpi za ceo život.
Važno je napomenuti da dijabetes tip 1 nije povezan sa stilom života ili ishranom.
Dijabetes tip 2 – metabolička bolest
Dijabetes tip 2 je daleko češći i obično se javlja kod odraslih, ali sve više pogađa i mlađe generacije.
Kod ovog tipa dijabetesa, tipa 2, telo ili ne proizvodi dovoljno insulina, ili ćelije postaju otporne na njegov efekat (insulinska rezistencija).
Karakteristike dijabetesa tip 2:
• Uzrok: Glavni faktori rizika su gojaznost, fizička neaktivnost, nezdrava ishrana i genetska predispozicija.
• Simptomi: Mogu se razvijati postepeno i uključuju žeđ, učestalo mokrenje, sporije zarastanje rana, žudnja za slatkim, utrnulost ili trnce u rukama i stopalima.
• Lečenje: U početku može uključivati promene u ishrani, redovnu fizičku aktivnost i oralne lekove. U kasnijim, uznapredovalim fazama, ako se poremećaj ne leči, nekim pacijentima može biti potreban insulin.
Za razliku od tipa 1, mnogi slučajevi tipa 2 mogu se prevenirati zdravim životnim navikama.
| Karakteristika | Dijabetes tip 1 | Dijabetes tip 2 |
| Početak bolesti | Nagli, obično u mladosti | Postepen, obično kod odraslih |
| Uzrok | Autoimuni napad na beta ćelije | Insulinska rezistencija |
| Lečenje | Insulin | Promene životnih navika, lekovi, insulin |
| Povezanost sa stilom života | Nema | Postoji |
Kako dijagnostikovati dijabetes?
Bez obzira na tip dijabetesa, dijagnoza se postavlja analizom nivoa šećera u krvi.
Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dijabetes se dijagnostikuje kada nivo šećera u krvi dostigne određene vrednosti, mereno u različitim okolnostima:
- Glikemija na prazan stomak (nivo glukoze u krvi posle najmanje 8 sati bez hrane):
Normalan nivo: Manje od 6,1 mmol/L (manje od 110 mg/dL).
Predijabetes (poremećena glikemija na gladno): 6,1–6,9 mmol/L (110–125 mg/dL).
Dijabetes: ≥ 7,0 mmol/L (≥ 126 mg/dL). - Glikemija dva sata nakon OGTT testa (oralni test tolerancije glukoze, gde se popije rastvor glukoze od 75 g):
Normalan nivo: Manje od 7,8 mmol/L (manje od 140 mg/dL).
Predijabetes (poremećena tolerancija glukoze): 7,8–11,0 mmol/L (140–199 mg/dL).
Dijabetes: ≥ 11,1 mmol/L (≥ 200 mg/dL). - Glikemija u bilo koje doba dana (slučajno merenje glukoze u krvi uz prisustvo simptoma dijabetesa):
Dijabetes: ≥ 11,1 mmol/L (≥ 200 mg/dL). - HbA1c (prosečan nivo glukoze u krvi u poslednja 2-3 meseca):
Normalan nivo: Manje od 5,7%.
Predijabetes: 5,7–6,4%.
Dijabetes: ≥ 6,5%.
Ove vrednosti su standardizovane i pomažu lekarima da precizno dijagnostikuju dijabetes i razlikuju ga od predijabetesa, što omogućava rano lečenje i prevenciju komplikacija.
Simptomi poput pojačane žeđi, češćeg mokrenja i umora ne treba ignorisati.
Rano otkrivanje bolesti je ključno za sprečavanje komplikacija.
Šta su Beta ćelije i zašto su važne u dijabetesu?
Beta ćelije su specijalizovane ćelije koje se nalaze u pankreasu. Njihova glavna funkcija je proizvodnja i lučenje hormona insulina, koji je ključan za regulaciju nivoa šećera (glukoze) u krvi.
Uloga beta ćelija:
- Osećaj nivoa glukoze u krvi: Beta ćelije su opremljene receptorima koji „osete“ kada se nivo glukoze u krvi poveća, na primer, posle obroka.
- Lučenje insulina: Kao odgovor na povećanje nivoa glukoze, beta ćelije luče insulin u krvotok.
- Pomaganje ćelijama u organizmu: Insulin omogućava ćelijama, poput mišićnih i masnih ćelija, da preuzmu glukozu iz krvi i koriste je za energiju ili skladištenje.
Zašto su važne u dijabetesu?
Kod dijabetesa tip 1: Beta ćelije su uništene zbog autoimunog napada, što znači da telo ne može da proizvodi insulin.
Bez insulina, glukoza ostaje u krvi i ne može da se iskoristi kao energija.
Kod dijabetesa tip 2: Beta ćelije mogu postati iscrpljene zbog konstantno visokog nivoa glukoze u krvi i povećane potrebe za insulinom.
Pored toga, ćelije u telu mogu postati otporne na insulin (insulinska rezistencija), pa beta ćelije ne uspevaju da proizvedu dovoljno hormona da nadoknade ovu otpornost.
Beta ćelije su od suštinskog značaja za održavanje ravnoteže nivoa glukoze u krvi, a njihova disfunkcija leži u osnovi oba tipa dijabetesa. Zbog toga je istraživanje kako očuvati i regenerisati beta ćelije jedno od glavnih polja u borbi protiv dijabetesa.
Komplikacije kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2
Komplikacije dijabetesa, bilo da je tip 1 ili tip 2, mogu biti ozbiljne i dugotrajne ako se bolest ne kontroliše.
Iako oba tipa dijabetesa imaju slične posledice zbog hronično visokog nivoa šećera u krvi, postoje i specifične razlike u rizicima i učestalosti komplikacija.
Akutne komplikacije dijabetesa
Ove komplikacije se javljaju brzo i mogu biti opasne po život ako se ne reaguje na vreme:
Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi)
Češće kod dijabetesa tip 1 zbog terapije insulinom, ali može se javiti i kod tipa 2 ako se koristi insulin ili neki lekovi.
Simptomi hipoglikemije uključuju drhtavicu, znojenje, konfuziju, pa čak i gubitak svesti.
Ketoacidoza, specifična za dijabetes tip 1.
Nastaje kada telo zbog nedostatka insulina počinje da razgrađuje masti za energiju, što dovodi do nakupljanja kiselina (ketona) u krvi.
Simptomi uključuju mučninu, povraćanje, duboko disanje i miris daha na aceton.
Hiperglikemijski (visok nivo šećera u krvi)
Javlja se češće kod dijabetesa tip 2. Nastaje zbog ekstremno visokog nivoa šećera u krvi, što može izazvati dehidrataciju i gubitak svesti.
Hronične komplikacije dijabetesa
Ove komplikacije nastaju zbog dugotrajno povišenog nivoa glukoze u krvi, što oštećuje krvne sudove i nerve.
Komplikacije krvnih sudova (makrovaskularne i mikrovaskularne).
Makrovaskularne komplikacije – Pogađaju velike krvne sudove.
Povećan je rizik od kardiovaskularnih bolesti: srčanog udara, moždanog udara i periferne arterijske bolesti.
Češće se javljaju ove komplikacije kod osoba sa dijabetesom tip 2 zbog povezanosti sa gojaznošću, visokim krvnim pritiskom i povišenim holesterolom.
Mikrovaskularne komplikacije – Pogađaju male krvne sudove.
Dijabetička retinopatija: Oštećenje krvnih sudova u očima koje može dovesti do slepila.
Dijabetička nefropatija: Oštećenje bubrega koje može rezultirati hroničnim bubrežnim oboljenjem ili dijalizom.
Dijabetička neuropatija: Oštećenje nerava koje uzrokuje bol, trnce ili gubitak osećaja, posebno u nogama.
Infekcije i sporo zarastanje rana.
Dijabetes oslabljuje imunološki sistem i smanjuje cirkulaciju, što otežava borbu protiv infekcija i zarastanje rana.
Dijabetičko stopalo: Infekcije ili čirevi na nogama mogu dovesti do gangrene i amputacije.
Specifične komplikacije za dijabetes tip 1:
Autoimune bolesti: Ljudi s tipom 1 imaju veći rizik od drugih autoimunih bolesti, poput bolesti štitaste žlezde ili celijakije.
Specifične komplikacije za dijabetes tip 2:
Alchajmerova bolest: Istraživanja ukazuju na povezanost između dijabetesa tip 2 i povećanog rizika od demencije.
Bezbolni srčani udari: Kod dijabetesa tip 2, oštećenje nerava može maskirati simptome srčanog udara.
Kontrola dijabetesa nije uvek laka, ali rano prepoznavanje i dosledno lečenje mogu značajno smanjiti rizik od komplikacija i omogućiti kvalitetniji život.
Zaključak
Razumevanje razlika između dijabetesa tip 1 i tipa 2 pomaže pacijentima da bolje razumeju svoju dijagnozu i pridržavaju se preporučenog lečenja.
Dok dijabetes tip 1 nije moguće sprečiti, dijabetes tip 2 često može da se odloži ili izbegne promenom načina života.
Edukacija, redovni pregledi i podrška zdravstvenih radnika ključni su za kvalitetan život sa ovom bolešću.
Ako imate pitanja o dijabetesu ili simptome koji vas zabrinjavaju, obratite se svom izabranom lekaru ili endokrinolog. Pravilna briga o zdravlju je najbolji korak ka prevenciji i lečenju.
Korisni linkovi:
https://www.udijsrb.rs/
https://dijabet.rs/
https://plavikrug.org/
https://www.biomedicazavod.rs/analize/urinbiohemija/dijabetes/hba1c
