Šta je autofagija?
Autofagija je potpuno prirodan proces samoodržanja i jedan od ključnih mehanizama koji omogućava ćelijama našeg organizma da se oslobode oštećenih komponenti i recikliraju materijale za svoju obnovu.
Ovaj proces ima presudnu ulogu u održavanju ćelijske ravnoteže – homeostaze organizma, doprinosi regeneraciji i igra zaštitnu ulogu u sprečavanju razvoja mnogih bolesti.
Kako autofagija funkcioniše?
Reč „autofagija“ potiče iz grčkog jezika i doslovno znači „samo-jedenje“ – koje je korisno za vaše opšte zdravlje. To je čišćenje, recikliranje i obnavljanje u isto vreme.
Na ćelijskom nivou, ovaj proces uključuje stvaranje specijalnih membranskih struktura koje obuhvataju oštećene delove ćelija, kao što su stari proteini ili disfunkcionalne organele. Nakon toga, ove strukture se spajaju sa lizozomima, gde dolazi do razgradnje i recikliranja sadržaja.
Novo nastali materijali razgradnjom, koriste se kao novi izvor energije ili kao materijal za izgradnju i obnavljanje ćelija.
Prednosti i značaj autofagije
Održavanje ćelija funkcionalnim, kroz eliminisanje i recikliranje disfunkcionalnih, oštećenih ćelija, je ključno za dugoročnu vitalnost organizma.
Značaj autofagije u medicini dodatno je naglašen 2016. godine, kada je japanski naučnik Jošinori Ohsumi dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu. Njegova istraživanja otkrila su detalje o mehanizmima ovog procesa, pružajući osnovu za razvoj novih terapijskih pristupa za različite bolesti.
- Autofagija pomaže u sprečavanju nakupljanja toksičnih proteina i oštećenih struktura, što je dokazano povezano sa neurodegenerativnim bolestima poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti;
- Takođe, doprinosi prilagođavanju organizma na stresne situacije, kao što su gladovanje ili intenzivna fizička aktivnost, omogućavajući mu da efikasnije koristi dostupne resurse;
- Neki istraživači razmatraju mogućnost da autofagija može smanjiti rizik od raka. Polazi se od toga da svi karcinomi počinju od neke vrste defektnih ćelija i da telo treba da prepozna i ukloni te defektne ćelije, često koristeći autofagične procese.
Promene u ishrani koje mogu podstaći i pojačati autofagiju
Iako se autofagija prirodno odvija u organizmu, naučno je dokazano da postoje određeni načini da se ista dodatno podstakne i pojača, u cilju ostvarivanja brojnih zdravstvenih benefita.
Neki od najpoznatijih načina podsticanja autofagije su kroz ishranu i to kroz Intermitentni post i/ili kontrolu unosa proteina.
INTERMITENTNI POST
Intermitentni post podrazumeva ograničavanje unosa hrane na određeni vremenski period, od 12-48 sati, što može aktivirati autofagijske procese.
Popularan metod Intermitentnog posta je uz unos hrane tokom 8 sati, nakon čega sledi period bez unosa hane tokom preostalih 16 sati.
U vremenskom periodu gladovanja, autofagija održava telo tako što razlaže ćelijski materijal i ponovo ga koristi za neophodne procese.
Takođe, zalihe masti u jetri obezbeđuju energiju tokom perioda posta, pa se autofagija smatra veoma korisnom u slučaju masne jetre.
U dobro hranjenoj ćeliji, masne naslage, nazvane lipidne kapljice, predstavljaju nutritivno osiguranje. Ćelija ih ignoriše jer podstiče rast i deobu svojim normalnim putem. Ali, u ćeliji koja gladuje, normalan put se isključuje i uključuje se proces autofagije.
KONTROLA UNOSA PROTEINA
Kontrola unosa proteina tj. smanjivanje prekomernog unosa proteina, može podstaći organizam da efikasnije reciklira sopstvene ćelijske resurse.
Kada unosimo manje proteina nego što je telu potrebno, organizam ulazi u stanje u kojem mora da efikasno upravlja postojećim resursima. Autofagija se tada pojačava kako bi ćelije reciklirale stare, oštećene ili nepotrebne proteine i ponovno ih iskoristile.
Pri tome, kontrola unosa proteina u kontekstu autofagije obično se odnosi na smanjenje ukupnog unosa proteina, bez obzira na njihov izvor (životinjski ili biljni).
Cilj ovog pristupa je da se organizam usmeri na reciklažu sopstvenih ćelijskih proteina kako bi zadovoljio metaboličke potrebe.
Da li posna ishrana ima veze sa procesom autofagije?
Posna ishrana, koja podrazumeva eliminisanje namirnica životinjskog porekla, može doprineti stimulaciji autofagije, ali to nije isključivo pravilo. Ključni faktor je ukupna redukcija proteina i kalorija, a ne samo njihovo poreklo.
Posna ishrana često ima i dodatni detoksikacioni efekat zbog povećanog unosa vlakana i antioksidanata iz biljnih izvora.
Dodatno, redovna fizička aktivnost – vežbanje, takođe može igrati značajnu ulogu u podsticanju autofagije u organima koji su deo procesa metaboličke regulacije: mišićima, jetri, pankreasu i masnom tkivu.
INFO
Ako ste zainteresovani da pokušate da stimulišete autofagiju u svom telu, preporučujemo vam da počnete dodavanjem perioda takozvanog „noćnog“ gladovanja od 12h i redovnog vežbanja u svoju rutinu.
Napomena: Važno je da postite (gladujete) sa merom i u konsultaciji se sa izabranim lekarom, kako bi se kroz ishranu obezbedile sve esencijalne hranljive materije potrebne organizmu.
Konsultacija sa lekarom je naročito važna kod osoba sa specifičnim zdravstvenim problemima, kako bi se ceo proces prilagodio vašem trenutnom zdravstvenom stanju i individualnim potrebama.
Ovo je posebno važno ako uzimate bilo koje lekove, ako ste trudni, dojite ili želite da zatrudnite, ili imate hronična zdravstvena stanja i oboljenja, kao što su bolesti srca ili dijabetes.
Tekst napisan u saradnji sa stručnim timom Poliklinike „Hematologika“.
Reference:
