Endokrinologija se bavi poremećajima u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem i oboljenjima koja nastaju kao posledica tih poremećaja kao I poremećajima metabolizma. Žlezde s unutrašnjim lučenjem su preko svojih hormona povezane s neurovegetativnim sistemom i deluju u regulaciji svih životnih procesa u našem organizmu, od reprodukcije, preko rasta I razvoja do odgovora na stres.

Nedovoljno ili prekomerno lučenje jednog i/ili više hormona, mogu da dovedu do ozbiljnih problema pa i da ugroze život obolelog. Savremeni, ubrzani način života, koji podrazumeva neredovni I prekomerni unos hrane i pića, uz smanjenu fizičku aktivnost I sve veću izloženost stresu uzrokuju sve učestalije bolesti endokrinog sistema, kao što su gojaznost, šećerna bolest, metabolički sindrom, povećanje lipida u krvi, bolesti štitaste žlezde, policistični jajnici, smanjena gustina koštane mase. Pravovremeno otkrivanje poremećaja u radu endokrinih žlezda, kao i njihovo lečenje je važno za koordinisano funkcionisanje celog organizma.

Najčešće tegobe zbog kojih se pacijenti javljaju endokrinologu su: dobijanje ili gubitak u telesnoj masi, pojačana potreba za slatkišima, zamor, nedostatak energije, ubrzan rad srca, pojačano znojenje, promene raspoloženja, bezvoljnost, razdražljivost, uznemirenost, teškoće sa spavanjem, suva koža I kosa, krti nokti, pojačano opadanje kose, akne, pojačana maljavost, neuredni i/ili bolni i obilni menstrualni ciklusi, retke stolice ili postojanje zatvora (opstipacije), bolovi u mišićima I zglobovima, nemogućnost začeća, nelagodnost, stezanje ili pojava bola I tvrdog otoka u  predelu prednje strane vrata, pojačana žeđ, učestalo mokrenje, tegobe sa vidom I mnoge druge.

Insulinska rezistencija, policistični jajnici ili insuficijencija jajnika, nedovoljna ili preterana funkcija štitaste žlezde, hiperprolaktinemija  mogu da budu povezani sa neredovnim menstruacionom ciklusima i proređenim ovulacijama, odnosno mogu da dovedu do infertiliteta.

Hormoni štitaste žlezde regulišu naš bazalni metabolizma, utiču na svaku ćeliju i tkivo u našem organizmu.  Bolesti štitaste žlezde su sve češće, bilo da se radi o izmenjenoj funkciji ili strukturi žlezde.

Broj obolelih od šećerne bolesti je u stalnom porastu širom sveta. Vremenom, bolest ukoliko nije dobro regulisana, dovodi do pojave oštećenja na malim i velikim krvnim sudovima. Krajnji ishod je oštećenje ili gubitak vida, oštećenje funkcije bubrega, razvoj infarkta srca ili mozga (šlog), bolest perifernih krvnih sudova. Zbog navedenog, šećerna bolest spada u grupu osnovnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ovoj grupi se pridružuje i gojaznost sa brojnim metaboličkim efektima.