Imunost se definiše kao otpornost na bolest, naročito infektivnu bolest. Skup ćelija, tkiva i molekula koji posreduju u otpornosti na infekciju naziva se imunski sistem, a koordinisana reakcija tih ćelija i molekula na infektivne mikroorganizme je imunski odgovor. 

Imunomodulatori su supstance (na pr. lekovi) koji imaju efekat na imunski sistem. Oni mogu imati stimulišući efekat (imunostimulanti) ili potiskujući efekat (imunosupresivi).

Ljudski organizam ima razvijene posebne mehanizme kojima razlikuje sopstvene od stranih antigena. Ukoliko ti mehanizmi otkažu, imunski sistem napada ćelije i tkiva sopstvenog organizma i bolesti koji se na taj način javljaju se zovu autoimune bolesti. Među njima su najčešći: reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza, mijastenija gravis, inflamatorne bolesti creva, diabetes mellitus tip 1, Hašimoto tiroiditis i Gravesova bolest. Lečenje i redovna kontrola sistemskih autoimunih bolesti omogućava dobar kvalitet života. 

Alergije su hronična stanja koja podrazumevaju abnormalnu reakciju na obično bezopasnu supstancu koja se zove alergen. Alergeni mogu biti inhalacioni (prašina, poleni) ili alergeni koji se na drugi način unose u organizam (hrana, lekovi, ili sredstva koja se primenjuju u dijagnostičke svrhe).

Alergijske bolesti mogu biti ispoljene na koži, respiratornom i digestivnom traktu. Da bi se sprečilo ponavljanje simptoma i prevenirale potencijalno opasne komplikacije neophodno je utvrditi moguće alergene. Potencijalni alergeni identifikuju se različitim metodama kao što su kožne probe, laboratorijski testovi i provokacioni testovi.

Alergološke kožne probe su testovi koji se rade da bi se utvrdilo kako organizam reaguje na alergene. Test je veoma jednostavan i izvodi se tako što se na kožu podlaktice stavlja kap tečnosti koja sadrži alergen, zagrebe uz pomoć lancete kako bi se omogućio kontakt sa površinskim slojem kože i nakon 20 minuta se posmatra reakcija na koži. Ukoliko postoji alergija pojaviće se reakcija u vidu crvenila, otoka ili svraba. 

Imunski sistem i trudnoća

Imunologija trudnoće je veoma jedinstven, visoko kontrolisan sistem koji omogućava opstanak fetusa a istovremeno štiti i trudnicu. U trudnoći postoje promene imunološkog odgovora koje su dobro utvrđene kako bi se olakšala tolerancija majke i fetusa. Ovim se ističe da imuni sistem nije potisnut, već izmenjen tako da se trudnoća olakša a u isto vreme se tako objašnjava i diferencijalni odgovor na različite patogene. Tokom trudnoće se takođe razvija i fetalni imunitet tj imunitet ploda, uz specifičnu interakciju majke i fetusa.

U ordinaciji “Hematologika” obavljaju se sve metode identifikacije potencijalnih alergija, predlog terapija, kao i praćenje pacijenata.