Kardiologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikovanjem i lečenjem poremećaja i bolesti srca i krvnih sudova srca.
Ova oblast je ključna za prevenciju, dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih oboljenja, koja su jedan od vodećih uzroka smrtnosti kako širom sveta, tako i kod nas, ali koje se u velikoj meri mogu prevenirati pravovremenim pregledima i ciljanim lečenjem.
Kardiolog je specijalista interne medicine, subspecijalista iz kardiologije koji se fokusira u svom radu na srce i krvne sudove srca tj. dijagnostiku i lečenje različitih formi kardioloških poremećaja i oboljenja.
Kardiolozi takođe pružaju savetovanje i preventivne mere kako bi se smanjio rizik od mogućih srčanih problema.
Premda deluju opšte poznato, često i banalno postupanje po ovim savetima dovodi do značajne redukcije neželjenih kardiovaskualrnih događaja, kako u opštoj populaciji, tako i kod pojedinaca.
Naši kardiolozi rade u bliskoj saradnji sa drugim specijalistima, kako bi pružili sveobuhvatan, multidisciplinarni tretman pacijentima sa kardiovaskularnim bolestima.
Neki od ključnih aspekata kardiologije su:
Prevencija
Savetovanje pacijenata o važnosti zdravog načina života, izbalansirane ishrane i umerene redovne fizičke aktivnosti, kako bi se smanjio rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Premda deluju opšte poznato, često i banalno postupanje po ovim savetima dovodi do značajne redukcije neželjenih kardiovaskualrnih događaja, kako u opštoj populaciji, tako i kod pojedinaca.
Dijagnostika
U cilju pravovremene dijagnostike kardiovaskularnih oboljenja, kardiolozi koriste različite dijagnostičke procedure i postupke kao što su: EKG, 24h EKG Holter monitoring, Ultrazvuk EHO srca, kontrastni ultrazvuk srca, stres testovi i drugi specijalizovani testovi za identifikaciju srčanih bolesti.
Lečenje
Primena lekova, medicinskih procedura i hirurških intervencija (interventna kardiologija, elektrofiziologija, kardio-hirurgija) za lečenje srčanih oboljenja.
Izbor terapije zavisi od individualnog stanja pacijenta.
Rehabilitacija
Pomoć pacijentima u oporavku i povratku normalnom životu nakon srčanog udara ili operacije.
Programi rehabilitacije uključuju vežbanje, edukaciju o zdravom načinu života i psihološku podršku.
Kako smo i istakli, kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti kako u svetu, tako i kod nas, ali se u velikoj meri mogu prevenirati pravovremenim pregledima i lečenjem.
Neki od najčešćih kardiovaskularnih poremećaja i bolesti uključuju:
Koronarna bolest srca: Sužavanje ili zapušenje koronarnih arterija, krvnih sudova koji snabdevaju srce kiseonikom i hranljivim materijama.
Ove osobe uglavnom pate od bola u grudima koji se prvobitno javlja pri naporu ili stresu i ograničenog je trajanja (Stabilan angina pektoris).
Tokom progresije bolesti dolazi do pojave tegoba koje nisu više vezane za napor ili stres (Nestabilna angina pektori) i zahtevaju neodložan odlazak kod lekara, da bi se predupredio infarkt miokarda.
Takođe, bolest krvnih sudova srca može se ispoljiti i kao srčana slabost koja je nastala na terenu suženja krvnih sudova srca (Ishemijska kardiomiopatija) i zahteva specifičan tretman.
Važno je napomenuti da infarkt miokarda može biti i prvi simptom bolesti zbog čega je važno pridržavanje mera kardiološke prevenceije uključujući i lekove kardiološke profilakse.
Neke od glavnih oblika i simptoma koronarne bolesti srca: Angina pektoris, srčani udar (infarkt miokarda), Ishemijska kardiomiopatija.
Srčana slabost: Stanje poremećene srčane funkcije kada srčani mišić nije u stanju adekvatno da pumpa krv.
Često nastaje na terenu već opisane koronarne bolesti srca, ali, uzroci mogu biti različiti (aritmije, genske bolesti, preležani miokarditisi…).
Često se poistovećuje sa sniženom ejekcionom frakcijom opisanom na ultrazvuku srca, premda medicina jasno prepoznaje srčnanu slabost i kod pacijenata koji imaju očuvanu ejekcionu frakciju.
Cerebrovaskularne bolesti krvnih sudova srca: Arterijske bolesti (ateroskleroza), Moždani udar, plućna embolija i dr.
Poremećaji srčanog ritma: aritmije, tahikardije (ubrzan rad srca), bradikardije (usporen rad srca), ekstrasistole (pojedinačni preskoci srca, pretkomorski i komorski).
Hipertenzija: Visok krvni pritisak koji može dovesti do srčanih problema. Upala srčanog mišića i srčane maramice (miokarditis, perikarditis, mioperikarditis).
Valvularne bolesti: Problemi sa srčanim zaliscima koji mogu ometati protok krvi.
Reumatske srčane bolesti i drugi kardiovaskularni poremećaji krvih sudova srca i bolesti srca.
Najvažnijih faktora rizika koji su zajednički za većinu kardiovaskularnih bolesti su:
Visok krvni pritisak (hipertenzija): Doprinosi razvoju ateroskleroze, srčane insuficijencije, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.
Visok nivo holesterola: Posebno visok nivo LDL („lošeg“) holesterola može doprineti stvaranju plakova u arterijama, što može dovesti do ateroskleroze i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.
Pušenje: Značajno povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara, periferne arterijske bolesti i drugih kardiovaskularnih stanja.
Dijabetes: Povećava rizik od razvoja ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih bolesti zbog visokog nivoa šećera u krvi koji može oštetiti krvne sudove.
Gojaznost: Povećava opterećenje na srce i može doprineti razvoju hipertenzije, dijabetesa i dislipidemije (nepravilan nivo lipida u krvi).
Fizička neaktivnost: Smanjuje kardiovaskularnu kondiciju i doprinosi razvoju gojaznosti, hipertenzije i dr. poremećaja.
Nezdrava ishrana: Ishrana bogata zasićenim mastima, transmastima, šećerom i soli može povećati rizik od hipertenzije, visokog holesterola, gojaznosti i dijabetesa.
Stres: Hronični stres može doprineti razvoju hipertenzije i povećati rizik od srčanih bolesti kroz povećanje nivoa kortizola i drugih stresnih hormona.
Starost: Rizik od kardiovaskularnih bolesti raste sa godinama. (Za muškarce nakon 45. godine, za žene nakon 55. godine života).
Porodična istorija kardiovaskularnih bolesti: Genetski faktori mogu igrati značajnu ulogu u predispoziciji za kardiovaskularne bolesti.
Pol: Muškarci su obično pod većim rizikom za razvoj kardiovaskularnih bolesti u ranijim godinama nego žene, ali rizik za žene se povećava nakon ulaska u menopauzu.
Razumevanje i upravljanje ovim faktorima rizika ključno je za prevenciju i uspešno lečenje. kardiovaskularnih poremećaja i bolesti.
Vaš lekar vas može uputiti kardiologu ako imate simptome kao što su:
Takođe ako imate neke od gore navedenih faktore rizika kao što su: visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes ili porodična istorija srčanih bolesti.
Najčešći simptomi kardiovaskularnih oboljenja uključuju:
Bol u grudima: Može se osećati kao pritisak, stegnutost ili bol u sredini grudi, koji može širiti u ruke, vrat, vilicu ili leđa.
Važne karakteristike kardiološkog bola u grudima kod stabilne angine pektoris su da se najčešće javlja pri naporu, da traje do dvadesetak minuta i prolazi na odmor ili primenu nitroglicerina.
Kratak dah: Teškoće u disanju (osećaj kratkog daha), koje se mogu javiti tokom fizičke aktivnosti, napora ili čak i u mirnom stanju.
Palpitacije: Osećaj ubrzanog, nepravilnog ili rada srca sa preskocima. Tahikardije (ubrzan rad srca), Bradikardije (usporen rad srca), Ekstrasistole (pojedinačni preskoci u radu srca).
Umor: Osećaj neobičnog umora ili iscrpljenosti, čak i nakon manjih fizičkih napora.
Oticanje: Oticanje nogu, kolena, čukljeva, stopala, što može biti znak zadržavanja tečnosti.
Mučnina ili vrtoglavica: Osećaj mučnine, vrtoglavice ili nesvestice može biti povezan sa srčanim oboljenjima.
Hladan znoj: Neobjašnjiv hladan znoj koji se javlja uz druge, neke od gore navedenih, simptoma.
Ako imate bilo koji od ovih simptoma, posebno ako su iznenada nastali ili su se pogoršali, važno je odmah se obratiti svom lekaru i zakažete pregled kardiologa.
Kardiovaskularna oboljenja zahtevaju pravovremeni, pravilan medicinski nadzor i tretman.
Na pregledu, kardiolog će detaljnije ispitati vaše stanje i preporučiti odgovarajući tretman lečenja ukoliko se u pokaže da je to potrebno.
Tokom kardiološkog pregleda, možete očekivati nekoliko koraka koji će pomoći da vaš lekar dobije potpunu sliku vašeg zdravstvenog stanja i eventualnih kardiovaskularnih problema.
Tokom pregleda kardiologa, možete očekivati sledeće:
Detaljnu anamnezu
Kardiolog će vas pitati o vašim simptomima, medicinskoj istoriji i načinu života, detaljno će pregledati vašu prethodnu medicinsku istoriju.
Fizički pregled
Uključuje merenje krvnog pritiska, palpiranje pulsa, slušanje srca i pluća, kao i pregled ostalih relevantnih delova tela.
Laboratorijski testovi
Kardiolozi koriste rezultate različitih laboratorijskih testova, kako bi procenili stanje srca i krvnih sudova pacijenata, dijagnostikovali bolesti i pratili efikasnost terapija.
Neki od najvažnijih laboratorijskih testova koji su značajni za kardiologe su: KKS, Lipidni profil (Holesteril, LDL, HDL; triglilceridi), testovi šećera u krvi, marker upale (CRP), Markeri srčanog oštećenja (Troponini, CK-MB), Elektroliti (kalijum, natrijum, kalcijum i magnezijum), Hormoni štitne žlezde, homocistein i dr.
U poslednje vreme analiza koja se pokazala od posebnog značajana je NT pro BNP čije povišene vrednosti ukazuju na „srčanu patnju“, tj. na osnovu ove analize može se postaviti dijagnoza srčane slabosti.
Obim potrebnih analiza u vašem konkretnom slučaju, određuje kardiolog tokom pregleda ili lekar opšte prakse koji vas upućuje na kardiološki pregled.
Dijagnostički testovi
Kardiolog može preporučiti testove kao što su: EKG, ultrazvuk srca, Ergometrija, Holter EKG, Holter pritiska, stres test ili drugi specijalizovani testovi.
Ovo su neke od najčešćih neinvanzivnih metoda koje se koriste u dijagnostici kardiovaskularnih obolenja.
Izveštaj i Plan lečenja
Na osnovu rezultat anamneze, fizičkog pregleda, laboratoriskih i dijagnostičkih testova, kardiolog će vam preporučiti odgovarajući plan lečenja koji može uključivati lekove, promene u načinu života ili dalje medicinske intervencije.
Kontrolni pregled kardiologa
Nakon postavljanja terapije i plana lečenja, kontrola kod kardiologa je ključna za praćenje stanja pacijenta, procenu efikasnosti terapije i pravovremenu korekciju iste.
U zavisnosti od stanja pacijenta, pregledi mogu biti mesečni, tromesečni, polugodišnji ili godišnji.
U Poliklinici „Hematologika“ u Zemunu, obavljaju se sveobuhvatni kardiološki pregledi, laboratorijske i dijagnostičke procedure u svrhu prevencije i lečenja kardiovaskularnih oboljenja.
Preglede obavljaju lekari specijalisti i subspecijalisti sa višegodišnjim kliničkim iskustvom u oblasti kardiologije.
Kardiološke usluge u Poliklinici „Hematologika“:
• Pregled kardiologa;
• Pregled kardiologa sa EKG-om
• Kompletan kardiološki pregled (Pregled kardiologa, UZ srca i EKG);
• Utrazvuk srca (EHO srca, Ehokardiografija);
• Kontrastni ultrazvuk srca – Bubble test;
• EKG
• Ergometrija;
• Holter EKG;
• Holter pritiska;
• Analiza EKG Holeter monitoringa i drugih oblika EKG monitoringa.
• Multidisciplinarni konzilijum sa kolegama specijalistima iz različitih oblasti u rešavanju problema pacijenata.
Naši kardiolozi su tu da vam pruže vrhunsku medicinsku uslugu i podršku.
Za informacije o cenama usluga, posetite naš cenovnik usluga:
INFO
Kardiološki paket plus: Pregled kardiologa sa EKG-om, Uz srca, preporuka terapije i dalji tretman. Cena paketa usluga: 10.00,00 rsd umesto 13.900,00 rsd.
Briga o zdravlju srca je ključna za dug i kvalitetan život.
Zakažite svoj kardiološki pregled još danas i osigurajte najbolju moguću brigu za svoje srce i krvne sudove.
Ponedeljak – petak
09.00 -19.00
Subota
09.00 -15.00
Nedelja
ne radimo
Poliklinika „Hematologika“ Zemun
U službi Vašeg zdravlja i vitalnosti!
