Imunologija, imunost, imunski sistem i imunski odgovor, autoimunske bolesti, imunomodulatori
Imunologija je grana medicine koja proučava imunski sistem. Ona istražuje kako imunski sistem funkcioniše, da bi održao homeostazu organizma i omogućio njegovu odbranu od bolesti.
Imunost = otpornost organizma na bolest, naročito infektivnu bolest.
Imunski sistem je složeni biološki sistem organizma, koji je odgovoran za prepoznavanje, borbu i zaštitu organizma od patogena (mikroorganizama – bakterija, virusa, gljivica, parazita), štetnih faktora (toksičnih supstanci), stranih antigena (kao što su alergeni) i abnormalnih ćelija (tumorskih ćelija).
Čini ga skup ćelija, tkiva i molekula koji posreduju u otpornosti na infekciju, a koordinisana reakcija tih ćelija i molekula na infektivne mikroorganizme je imunski odgovor.
Ljudski organizam ima razvijene posebne mehanizme kojima razlikuje sopstvene od stranih antigena. Ukoliko ti mehanizmi poremete (otkažu) i dođe do toga da imunski sistem oštećuje ćelije i tkiva sopstvenog organizma, bolesti koji se posledično javljaju, zovu se autoimunske bolesti.
Imunomodulatori su supstance (na pr. lekovi) koji imaju efekat na funkcije imunskog sistema. Oni mogu imati stimulišući efekat (imunostimulanti) ili potiskujući efekat (imunosupresivi).
Imunski sistem je, kako smo već pomenuli, kompleksan sistem koji se sastoji od različitih organa, tkiva, ćelija i molekula koji rade koordinisano kako bi zaštitili organizam od patogena i održali zdravlje.
Ključni delovi imunskog sistema su: kostna srž, timus, limfni čvorovi, slezina, limfoidno tkivo, leukociti.
Kostna srž je organ gde se formiraju ćelije imunskog sistema, uključujući bela krvna zrnca, limfociti, monociti i granulociti.
Timus je žlezda smeštena u grudnom košu koja igra ključnu ulogu u sazrevanju i diferencijaciji T limfocita, vrste belih krvnih ćelija koje su važne za specifični imunski odgovor.
Limfni čvorovi smešteni su duž limfnih sudova i služe kao mesta gde se imunski odgovor aktivira i koordinira.
Oni sadrže limfocite, bela krvna zrnca, koja .su značajna za specifični imunski odgovor protiv patogena.
Slezina je organ smešten sa leve stane u trbušnoj šupljini. Igra ključnu ulogu u filtriranju krvi i uklanjanju mikroorganizama i oštećenih ili starih krvnih ćelija.
Takođe, slezina je važna za imunski odgovor, posebno u borbi protiv infekcija u krvi.
Limfoidno tkivo uključuje različite delove tela koji sadrže ćelije imunog sistema, poput tonzila, adenoida, Peyerovih ploča u crevima i limfoidnih folikula u sluzokoži.
Leukociti (bela krvna zrnca) koja se nalaze u cirkulaciji su komponenta imunskog sistema i važni su za nespecifičan i specifičan imunski odgovor.
Postoje više vrsta belih krvnih zrnaca, a najznačajniji u odbrani organizma od infekcije i bolesti su: limfociti, monociti i granulociti.
Imunolog je lekar specijalista koji proučava imuni sistem Imunolozi istražuju kako imunološki sistem funkcioniše na ćelijskom, organskom i molekularnom nivou, kako prepoznaje i reaguje na patogene (poput bakterija, virusa i parazita) i kako održava homeostazu u telu.
Klinički imunolozi dijagnostikuju i leče bolesti koje su povezane sa disfunkcijom imunološkog sistema, kao što su autoimunske bolesti (npr. reumatoidni artritis, lupus, Sjogrenov sindrom, sistemska skleroza) ili imunodeficijencije (urodjene ili stečene).
Alergologija se fokusira se na proučavanje specifičnih reakcija imunološkog sistema koje se javljaju kod alergija.
Iako alergologija ima svoju specifičnu oblast proučavanja, ona je duboko povezana s imunologijom, jer se oslanja na razumevanje funkcionisanja imunološkog sistema kako bi se dijagnostikovale i lečile alergijske reakcije.
Specijalista alergolog istražuje kako imunološki sistem reaguje na alergene, dijagnostikuju prisustvo alergijske reakcije na određeni alergen, i prepisuje adekvatnu terapiju.
Mnogi alergolozi imaju detaljno specijalističko i subspecijalističko usavršavanje iz imunologije kako bi bolje razumeli mehanizme koji stoje iza alergijskih reakcija i kako bi pružili adekvatan tretman svojim pacijentima.
Neki od ključnih aspekata imunologije su:
1. Komponente imunog sistema: Imunologija proučava različite komponente imunog sistema, uključujući bela krvna zrnca (limfocite, monocite, neutrofile), antitela, sistem komplementa i ćelije kao što su makrofagi i prirodne ćelije ubice.
2. Specifični i nespecifični imuni odgovor: Imunolozi istražuju kako imuni sistem reaguje na specifične patogene kroz procese, kao što su imuni odgovor na antitela i ćelijski odgovor.
Oni takođe proučavaju nespecifične odbrambene mehanizme, kao što je zapaljenje, koja se prvo pokreće u borbi protiv infekcija i na koje se nadovezuje specifični imunski odgovor.
3. Imunsko pamćenje: Imunologija proučava kako imunski sistem „pamti“ patogene sa kojima se ranije susreo.
Ovo omogućava brži i snažniji odgovor na ponovljeno izlaganje istim patogenima.
4. Autoimunske bolesti: Klinički imunolozi takođe proučavaju autoimunske bolesti, stanja u kojima imunski sistem napada sopstvene ćelije i tkiva, uzrokujući različite bolesti kao što su reumatoidni artritis, lupus i multipla skleroza i dr.
Postoji preko 80 različitih autoimunskih bolesti.
5. Alergijske reakcije: Proučavanje alergijskih reakcija je deo alergologije i kliničke imunologije.
Alergije se javljaju kada imunski sistem preterano reaguje na inače bezopasne supstance, što može dovesti do simptoma kao što su svrab, koprivnjača, otok i težak alergijski napad kao što je anafilaktički šok.
6. Transplantologija: Imunologija je takođe ključna u proučavanju odbacivanja presađenih organa i tkiva i razvoju strategija za smanjenje reakcija odbacivanja.
7. Imunoterapija: Ova grana istražuje terapije koje modulišu imunski sistem da bolje reaguje na bolesti, uključujući imunoterapiju alergijskih bolesti i drugih imunski posredovanih bolesti.
8. Vakcinacija: Imunologija je ključna u razvoju i proučavanju vakcina, koje stimulišu imuni sistem da razvije otpornost na specifične patogene.
Može se reći da je funkcionisanje imunskog sistema ključno za očuvanje zdravlja u najširem smislu.
Tokom trudnoće, imunski sistem majke prolazi kroz značajne promene kako bi omogućio uspešan razvoj i opstanak fetusa, istovremeno održavajući zaštitu majke od infekcija.
Imunski sistem majke se prilagođava i menja svoje funkcije tako da ne napada fetus kao strano telo.
Ova tolerancija je posledica čitavog niza medjusobno povezanih promena u trudnoći, od kojih su posebno značajne hormonske (poznata je uloga progesterona).
Iako se imunski sistem majke prilagođava da ne napada fetus, on nije oslabljen već je i dalje aktivan u odbrani od infekcija.
Tokom trudnoće funkcije imuskog sistema se menjaju u različitim periodima trudnoće, pri čemu proinflamatorni odgovor je npr. predominantan u prvom trimestru.
Tokom trudnoće, fetus počinje da razvija sopstveni imunski sistem, koji ulazi u interakciju sa majčinim.
Pasivni prenos antitela i drugih imunski aktivnih komponenti preko posteljice je od ključnog značaja za otpornost bebe u prvim mesecima života.
Imunološke bolesti obuhvataju širok spektar stanja koja utiču na imunski sistem.
Među najčešćim su :
• Reumatoidni artritis;
• Lupus;
• Sjogrenov sindrom;
• Sistemska skleroza;
• Sistemski vaskulitisi;
• Multipla skleroza;
• Mijastenija gravis;
• Celijakija;
• Inflamatorne bolesti creva;
• Alergije;
• Diabetes mellitus tip 1;
• Hašimoto tiroiditis;
• Grejvs-ova bolest.
Vaš izabrani lekar ili drugi lekar specijalista vas može uputiti imunologu kada postoji sumnja ili potreba za daljim ispitivanjem i lečenjem alergijskih ili autoimunskih bolesti kao i imunodeficijencija.
Jedan od simptoma koji može ukazati na potrebu da posetite imunologa su infekcije koje se ponavljaju.
Učestale, kako virusne, tako i baterijske infekcije, ili neuobičajeno teške i produžene infekcije, mogu biti simptom narušenog imunskog sistema.
Takođe, ukoliko postoji sumnja na autoimunske bolesti usled prisutnih simptoma kao što su: hronični umor, bol i/ili otok u zglobovima, digresivne smetnje, osip po telu, fotosenzitivnost, povišena telesna temperatura koja traje bez očiglednog uzroka i drugi neobjašnjivi simptomi mogu ukazivati na kao autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis, lupus ili celijakija i dr.
Ljudi koji pate od alergijskih reakcija različite težine i uzroka, kao i manifestacija od strane organa za disanje, organa za varenje ili na koži, upućuju se alergologu i kliničkom imunologu radi ispitivanja mogućih uzročnika, lečenja postojećih tegoba kao i prevencije njihove ponovne pojave.
Neobjašnjive promene u broju krvnih zrnaca, takođe mogu biti povod da posetite imunologa.
Ako se tokom rutinskih analiza krvi primeti smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukocita) ili trombocita, to može ukazivati na problem sa imunskim sistemom.
Dodatno, ako postoji porodična istorija imunski posredovanih bolesti, lekar može preporučiti konsultaciju sa imunologom, kako bi procenio rizik i potrebu za ranom dijagnozom i praćenjem.
Važna napomena: Svaki pacijent tj. svaki konkretni slučaj može biti jedinstven, ispoljavanje poremećaja imunskog sistema može biti veoma raznoliko.
Odluka da se pacijent uputi imunologu zavisiće od specifičnih simptoma, istorije pacijenta i rezultata dijagnostičkih testova.
Lekar opšte prakse će izvršiti osnovnu, početnu procenu i ako je potrebno, uputiti pacijenta na dalje ispitivanje i lečenje kod alergologa i kliničkog imunologa.
Tokom pregleda kod našeg alergologa i kliničkog imunologa, koji traje oko 1h, možete očekivati sledeće:
Razgovor sa imunologom: Po dolasku, svaki pacijent će biti srdačno dočekan i uveden u kabinet imunologa. Tu ćete razgovarati o razlozima dolaska, simptomima, medicinskoj istoriji i eventualnim prethodnim testovima i terapiji.
Fizički pregled: Nakon razgovora, sledi detaljan fizički pregled u skladu sa simptomima i anamnezom pacijenta.
Laboratorijski testovi: Na osnovu razgovora i fizičkog pregleda, lekar može proceniti da li je i šta potrebno da uradite od laboratorijskih testova.
To može uključivati kompletnu krvnu sliku, analizu imunoglobulina, komplementa, autoantitela, alergologške i druge specifične testove, a sve u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta.
Svi ovi testovi se koriste kako bi se postavila precizna dijagnoza i odredio najbolji tretman za svakog pojedinačnog pacijenta.
Dijagnostika: Nakon prikupljanja svih relevantnih podataka, sledi dijagnostički proces.
To uključuje analizu rezultata laboratorijskih testova i svih drugih relevantnih dobijenih podataka u cilju postavljanja dijagnoze.
Terapija i preporuke: Na kraju pregleda, razgovaraćemo o dijagnozi i predložiti odgovarajući terapiju.
Osim toga, pružićemo i preporuke o promeni načina života, ishrani ili drugim faktorima koji mogu imati uticaj na vaše zdravlje.
Volimo da naglasimo da je naš pristup pacijentima detaljan, empatičan i individualizovan.
Važno nam je da osiguramo da pacijenti osete podršku, razumevanje i dobiju sveobuhvatnu brigu.
Naš cilj je da pružimo svakom pacijentu detaljnu procenu njihovog imunološkog statusa.
Pregled je pažljivo strukturiran kako bih osigurao da svaki pacijent dobije personalizovan pristup i sveobuhvatan pregled.
U Poliklinici „Hematologika“ obavljaju se sve metode identifikacije potencijalnih alergija, predlog terapija, praćenje pacijenata, dijagnostika i lečenje autoimunskih oboljenja, kao imunološki posredovanh komplikacija trudnoće.
INFO
Za informacije o cenama usluga, posetite naš cenovnik usluga:
Zakažite pregled kod Doc. dr sc. med. Snežane Aranđelović alergologa i kliničkog imunologa.
Ponedeljak – petak
09.00 -19.00
Subota
09.00 -15.00
Nedelja
ne radimo
Poliklinika „Hematologika“ Zemun
U službi Vašeg zdravlja i vitalnosti!
