Dok su pre samo nekoliko desetina godina alergije bile retka pojava, danas se suočavamo sa njihovim masovnim prisustvom u celokupnoj ljudskoj populaciji i u svakom životnom dobu, te se često koristi naziv „epidemija 21. veka“.
Rastući urbanizam, koji prati visok stepen zagađenja životne sredine, kao i sve užurbaniji ritam života, loše navike u ishrani, preterana primena antibiotika, samo su neki od činilaca odgovornih da alergije postanu masovna pojava.
Svako od nas poznaje bar jednu osobu koja je alergična na određene namirnice, polen trave ili korova, kućnu prašinu ili dlake kućnih ljubimaca. Ali, šta se tačno krije iza ovih alergijskih reakcija? Kako se alergije dijagnostikuju i šta možemo učiniti kako bismo bolje razumeli i kontrolisali ove neprijatelje našeg zdravlja i kvalitetnog života?
U ovom blog postu, zaronili smo u svet alergije sa doc. dr sc. med. Snežanom Aranđelović – alergologom i kliničkim imunologom, koja nam je objasnila, jezikom razumljivim običnom čitaocu, šta su alergije, koji su simptomi alergijskih reakcija, kao i koje su glavne dijagnostičke metode u identifikaciji alergije i alergena.
Šta su alergije?
Alergije predstavljaju akutna ili hronična stanja koja se javljaju kao odgovor na abnormalnu reakciju organizma na inače bezopasne supstance poznate kao alergeni.
Alergeni mogu biti raznoliki, uključujući inhalacione (poput prašine i polena) ili one koji se unose putem hrane, lekova ili sredstava koja se koriste u dijagnostičke svrhe.
Alergije mogu izazvati različite simptome, a da biste ih kontrolisali i sprečili potencijalne komplikacije, važno je pravilno i blagovremeno identifikovati moguće alergene i sprovesti preventivne mere.
Šta su alergeni?
Alergeni su supstance koje izazivaju alergijske reakcije kod osoba koje su preosetljive na njih. Ovi alergeni mogu biti raznovrsni, uključujući:
Inhalacione alergene: Ovi alergeni se udišu putem vazduha i uključuju: kućnu prašinu, odnosno grinje, različite vrste polena, dlake kućnih ljubimaca i spore plesni.
Nutritivne alergene: Ovi alergeni ulaze u telo konzumiranjem – unošenjem hrane
kao što su mleko, jaja, kikiriki ili druge namirnice.
Venome insekata: Do kontakta sa ovim alergenima dolazi posle uboda insekata (pčele, ose, stršljena).
Lekovi i sredstva koja se koriste u dijagnostičke svrhe: Različite vrste antibiotika (najčešće penicilin), lekova protiv bolova i temperature kao što su Aspirin ili Brufen, jodni kontrast i dr.
Simptomi alergijskih bolesti
Simptomi alergijskih bolesti mogu se manifestovati na različite načine i u različitim delovima tela, a značajno narušavaju kvalitet života osobe koja pati od alergije.
Nekada, simptomi su tako teški, te mogu ugroziti život osobe koja pati od alergije.
Najčešći simptomi uključuju: promene na koži, respiratorne tegobe, digestivne smetnje, psihološke i neurološke tegobe i dr.
Kožne promene: Ovi simptomi uključuju crvenilo, svrab, otečenost nekih delova tela i osip na koži koji se naziva koprivnjača ili urtikarija.
Respiratorne tegobe: Alergije mogu izazvati simptome kao što su kijanje, curenje iz nosa ili njegovu zapušenost (alergijski rinitis), svrab u očima, crvenilo očiju (alergijski konjunktivitis) i nadražajni kašalj.
U težim slučajevima, mogu se javiti i asmatični napadi sa gušenjem i sviranjem u grudima.
Digestivne smetnje: kao što su: proliv, nadimanje, grčevi i gasovi u stomaku, osećaja težine u stomaku, mučninu, povraćanje i dr.
Neurološke tegobe: Glavobolja, umor, problemi sa snom, problem sa koncentracijom, anksioznost ili depresija i dr.
Osobe koje sumnjaju da imaju alergije ili imaju ispoljene neke od nabrojanih simptoma alergije, treba da potraže savet stručnjaka, alergologa, kako bi se obavila neophodna dijagnostika, primenila odgovarajuća terapija, i savetovale mere prevencije i kontrole alergije.
Faktori rizika kao okidači alergije
Faktori rizika kao okidači za ispoljavanje alergija mogu biti različiti i vrlo često su individualni.
Važno je napomenuti da alergijske reakcije često nisu uzrokovane samo jednim faktorom, već su rezultat kompleksne interakcije između genetske predispozicije, faktora okoline, imunološkog stanja osobe i izloženosti alergenima.
Razumevanje tih faktora i okidača može pomoći u boljem upravljanju simptomima alergije i smanjenju rizika od alergijskih reakcija i komplikacija.
Neki od ključnih faktora rizika povezanih sa alergijama su:
Genetska predispozicija: Predispozicija za alergije često ima genetsku osnovu. Ako roditelji ili drugi članovi uže porodice pate od alergija, povećava se rizik da će se i kod potomstva razviti alergijske reakcije.
Faktori okoline: Faktori životne sredine poput zagađenja vazduha, visoka koncentracija polena ili kućne prašine, klimatski faktori, takođe mogu uticati na povećanje rizika od alergija.
Na primer, dokazano je da izloženost visokim nivoima zagađenja vazduha može povećati osetljivost osobe na inhalacione alergene.
Izloženost alergenima u ranom uzrastu: Kontakt sa određenim alergenima u ranom detinjstvu ili još u intrauterinom periodu može povećati rizik od razvoja alergija kasnije u životu. Na primer, izloženost kućnoj prašini, dlakama kućnih ljubimaca ili određenim namirnicama u ranom detinjstvu može povećati šanse za senzibilizaciju.
Način ishrane u ranom detinjstvu: Uvođenje određenih namirnica u ishranu tokom prvih godina života može uticati na razvoj alergija na hranu. Potrebna je posebna pažnja pri uvođenju potencijalno alergogene hrane.
Hormonske promene: Hormonske promene tokom trudnoće, puberteta, menstrualnog ciklusa i menopauze, mogu uticati na povećanu osetljivost organizma na alergene.
Stres: Visok nivo stresa može pokrenuti alergijsku reakciju ili izazvati pogoršanje simptoma kod osoba koje već pate od alergija.
Drugi faktori rizika: Infekcije, pad imuniteta, kao i sezonske promene, takođe mogu delovati kao okidači za alergijske reakcije.
Imajući u vidu sve gore navedeno, individualni pristup i posvećenost svakom pacijentu, u dijagnostici alergije i problematičnog alergena, je izuzetno važan.
Dijagnostika alergija i identifikacija alergena
Cilj dijagnostičkog postupka je identifikacija uzročnih alergena odgovornih za prisustvo simptoma alergije.
Pored detaljnog uzimanja podataka od pacijenta (anamneza) od značaja su i odredjeni dijagnostički testovi: alergološke kožne probe (prick test), laboratorijski testovi i provokacioni testovi.
Alergološke kožne probe: Ovo su jednostavni testovi koji se koriste za procenu reakcije organizma na alergene i najčešće su prvi korak u dijagnostici.
Postupak se sastoji od nanošenja kapljice tečnosti koja sadrži alergen na kožu podlaktice. Nakon toga, lagano se zagrebe površinski sloja kože pomoću lancete, čime se omogućava kontakt alergena sa površinskim slojem kože (prick test).
Rezultati se posmatraju nakon 15-20 minuta. Ukoliko postoji alergija, pojaviće se reakcija na koži u vidu crvenila, otoka ili svraba.
Laboratorijski testovi: Laboratorijski testovi uključuju merenje nivoa antitela kao što su ukupna IgE ili specifična IgE antitela, koja organizam proizvodi kao odgovor na prisustvo alergena.
Na ovakav način mogu se identifikovati potencijalni alergeni na koje postoji preosetljivost (senzibilizacija), a koji mogu biti inhalacioni ili nutritivni. Ovo testiranje je dopuna prick kožnim testovima.
Napomena: O obimu potrebnih laboratorijskih testova u vašem konkretnom slučaju, konsultujte se sa vašim lekarom ili alergologom, nakon obavljenog pregleda, koji će vam kasnije i protumačiti rezultate analiza u sklopu vaše kompletne kliničke slike.
Provokacioni testovi: Ovi testovi se primenjuju u kontrolisanim kliničkim uslovima prema odgovarajućim protokolima i obično se koriste za potvrdu alergije na hranu ili lekove odnosno za nalaženje alternativnog leka koji konkretna osoba može da koristi.
Lečenje alergija ili simptoma alergije
Prevencija i lečenje alergijskih reakcija od velikog je značaja u cilju poboljšanja kvaliteta života i sprečavanja potencijalnih komplikacija.
Atopijske bolesti, kao što su alergijski rinitis, astma ili atopijski dermatitis, koje se mogu ispoljiti od najranijeg dečjeg uzrasta, se relativno često povlače tokom puberteta, s tim da se kasnije tokom života mogu ponovo ispoljiti.
Lečenje alergija ili alergijskih reakcija zavisi od vrste alergije i težine simptoma.
Lečenje podrazumeva nekoliko ključnih koraka:
1. Izbegavanje alergena
Prva linija odbrane protiv alergija, kao preventivna mera, je izbegavanje kontakta sa alergenom. Ovo može zahtevati promene u svakodnevnom životu, kao što su izbacivanje određenih namirnica (restrikcije u ishrani) ili smanjenje izlaganja inhalacionim alergenima.
Kada se radi o alergenima koje je nemoguće isključiti iz okruženja, kao što su prašina i polen, savetuju se svakako odredjene mere prevencije koje će smanjiti izlaganje alergenu, a time i težinu simptoma.
2. Primena lekova:
Antihistaminici
Antihistaminici su lekovi koje se često koriste za ublažavanje simptoma alergije i obično su prvi izbor u lečenju. U lakšim slučajevima su često i dovoljni za kontrolu simptoma.
Kortikosteroidi
Glukokortikodini lekovi, primenjeni u obliku injekcija ili tableta ili kao topikalni preparati za primenu putem inhalacije ili na kožu, efikasni su u suzbijanju tegoba alergije i koriste se isključivo prema savetu lekara.
3. Imunoterapija
Ovaj oblik lečenja je jedina moguća uzročna terapija alergije i daje nadu za značajno samnjenje preosetljivosti i simptoma. Princip podrazumeva postepeno izlaganje alergenu kako bi se organizam navikao na njega.
Dodatno, redovna fizička aktivnost, smanjenje ili kontrolisanje nivoa stresa, kao i negovanje zdravih stilova života, koji pozitivno utiču na jačanje imuniteta, doprinose uz ostale mere, uspešnom kontrolisanju alergijskih reakcija.
Zaključak
Alergije su akutna ili hronična stanja koja se manifestuju kao reakcije preosetljivosti različite težine, posle kontakta sa inače bezopasnim supstancama.
Dijagnostika alergija je ključna kako bi se suzbilo prisustvo simptoma, identifikovali specifični alergeni i omogućila pravilna terapija.
S obzirom na raznovrsnost alergena i simptoma, individualni pristup lečenju je od suštinskog značaja. Izbegavanje alergena, korišćenje antihistaminika, kortikosteroida i imunoterapija su neki od glavnih načina za kontrolu alergijskih reakcija.
Konsultacija sa alergologom je od presudnog značaja kako bi se postavila tačna dijagnoza i razvila personalizovana terapija koja će poboljšati kvalitet života osoba koje pate od alergija.
Uz pravilnu dijagnostiku i terapiju, većina osoba može voditi aktivan i kvalitetan život bez opterećenja bolešću.
INFO
Zakažite pregled alergologa
U ordinaciji „Hematologika“ na Novom Beogradu, doc. dr sc. med. Snežana Aranđelović obavlja dijagnostiku i lečenje svih oboljenja iz oblasti alergologije i kliničke imunologije, uključujući: alergijski rinitis, astmu, anafilakse, urtikarije, angioedem, alergije na lekove, alergije na hranu i dr.
Takođe, obavlja kožne prick testove inhalacionim alergenima u dijagnostici prisustava alergijske bolesti disajnih puteva.
SAZNAJ VIŠE
