Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je neurološko oboljenje, koje utiče na pokretljivost, uzrokujući tremor, krutost mišića, usporenost pokreta i probleme sa ravnotežom i hodanjem.
Uzrok Parkinsonove bolesti
Ovo hronično, sporo progresivno oboljenje, nastaje kao posledica oštećenja delova mozga, tj. kada neuroni u mozgu koji proizvode neurotransmiter dopamin, postanu oštećeni ili umru.
Dopamin je neurotransmiter koji je ključan za kontrolu pokreta i koordinaciju.
Ipak, konačan uzrok Parkinsonove bolesti nije poznat, jer nisu do kraja utvrđeni mehanizmi i uzorci koji dovode do propadanja i izumiranja ovih delova mozga, koje luče dopamin.
Simptomi Parkinsonove bolesti
Rani simptomi Parkinsonove bolesti mogu biti jedva primetni. Obično počinju na jednoj strani tela, ruci ili prstu, ređe nozi, ali zahvataju i druge delove tela.
Tipičan simptom koji ukazuje na ovu bolest je drhtanje ruku (tremor). Pored ovog simptoma, kao neizostavni problemi se javljaju ukočenost mišića i usporenost pokreta.
Drhtanje (tremor) kod Parkinsonove bolesti javlja se u miru i smiruje se pri obavljanju nekog zadatka. Zahvata šake, posebno prste i to palac i prste do njega, koji se nevoljno pokreću, što liči na pokret pravljenja pilule ili motanja cigarete.
Svaki tremor nije znak Parkinsonove bolesti, zato je neophodno da se osoba kod koje se pojavi bilo kakav nevoljni pokret dela tela, javi na pregled kod neurologa.
Usporenost pokreta (bradkineza)je ključni simptom Parkinsonove bolesti, koji dovodi do poremećaja funkcije ruku ili hoda. Obolela osoba ima usporenost pokreta ruku, posebno onih pokreta koji se ponavljaju i automatski izvode, pa se primećuje otežano korišćenje, najpre jedne ruke, pri svakodnevnim aktivnostima.
Usporenost pokreta se odražava i na hod, koji postaje izmenjen. Koraci su skraćeni, sporiji, noge se vuku po podlozi, a telo je nagnuto delimično napred.
Potrebno je više vremena da se pređu uobičajene distance. Osoba otežano ustaje sa stolice, otežano se okreće u krevetu sa jedne na drugu stranu.
Ukočenost mišića (rigor) može da zahvati bilo koje mišiće na telu, što izaziva osećaj napetosti u telu, nekada i bolove i ograničenje obima pokreta.
Poremećena ravnoteža. Osobe koje boluju od Parkinsonove bolesti imaju poremećen stav tela, nagnute su napred, postoji tendencija pada u zahtevnijim situacijama kao što su okretanje, ustajanje ili ubrzanje kretanja.
Gubitak automatskih pokreta. Svi pokreti koji se sprovode nezavisno od naše volje (automatski pokreti) su smanjeni ili izgubljeni. Pa tako imamo smanjeno treptanje i smanjenu izražajnost mišića lica, što se jednim imenom zove hipomimija.
Istovremeno, klaćenje ruku tokom hoda je značajno smanjeno i izraženije na jednoj strani.
Izmene govora. Govor postaje monoton, tiši, blago promukao, osoba kao da govori sa naporom, nekada teže razumljivo, kao da zapliće jezikom.
Izmenjen rukopis u Parkinsonovoj bolesti. Često osobe ovo primete kao prvi simptom. Slova postaju manja, nečitka, posebno ako se piše neki duži tekst.
Ako primetite neke od navedenih simptoma, koji bi mogli ukazivati na Parkinsonovu bolest, potražite savet lekara opšte prakse ili zakažite pregled kod neurologa.
Važno je što pre da potražite stručnu neurološku procenu kako bi se blagovremeno utvrdio uzrok simptoma i primenio odgovarajući tretmani lečenja.
Kako se dijagnostikuje Parkinsonova bolest?
Dijagnoza se obično postavlja na temelju kliničkog neurološkog pregleda uz primenu neurološko-dijagnostičkih procedura i testova.
Neurološki pregled
Ključni deo u dijagnostici Parkinsonove bolesti je neurološki pregled. Neurolog će pažljivo pregledati pacijenta kako bi identifikovao prisutnost simptoma karakterističnih za Parkinsonovu bolest.
Bitno je naglasiti da svaki nevoljni pokret dela tela ili drhtanje ruku ne znači da osoba ima Parkisonovu bolest, isto kao što ni svaka ukočenost mišića ili usporenost pokreta, ne moraju biti znak samo ove dijagnoze.
Postoje mnogobrojna preklapanja Parkinsonove bolesti sa drugim oboljenjima, koja se manifestuju donekle sličnim simptomima.
Kao pojam kojim se obuhvataju sva oboljenja koja liče na Parkinsonovu bolest, koristi se termin parkinsonizam. Parkinsonizam nije isto što i Parkinsonova bolest i jedino se neurološkim pregledom može pouzdano napraviti precizna dijagnoza.
Dijagnostički testovi
Ultrazvuk parenhima mozga kod Parkinsonove bolesti i drugih poremećaja pokreta.
Ovo je jednostavna, brza i neškodljiva metoda, koja služi kao pomoć neurologu u razlikovanju različitih formi parkinsonizama, odnosno dodatnoj potvrdi da se radi o Parkinsonovoj bolesti.
Ova metoda daje neke informacije, koje ne daju druge dijagnostičke procedure, recimo magnetna rezonanca mozga.
Magnetna rezonanca mozga
Neurolozi su često svedoci da urađena magnetna rezonanca mozga pre neurološkog pregleda, često ništa ne vredi, kada je reč o ovoj bolesti.
Naime, da bi MR mozga imala koristi u dijagnostici Parkinsonove bolesti, mora biti urađena po jasno definisanom protokolu, uz visoko edukovanog neuroradiologa, koji će na osnovu podataka iz neurološkog nalaza znati šta je bitno da se vidi na MR mozga.
Druge dijagnostičke procedure
U nekim slučajevima u dijagnostici se koriste i metode kao što su SPECT- DAT snimanje ili PET snimanje mozga, ali s obzirom na slabu dostupnost ovih snimanja i cenu njihovog koštanja, one se radi samo u vrlo selektiranim slučajevima, kada dijagnoza i pored svega napred urađenog nije dovoljno jasna.
Koji su faktori rizika za razvoj Parkinsonove bolesti?
U nastanku Parkinsonove bolesti značajnu ulogu igra genetika, ali i epigenetika.
Genetika – uloga nasleđa jeste dokazna kod nekih slučajeva Parkinsonove bolesti, ali nije vodeći uzrok kod najvećeg broja obolelih slučajeva.
Uloga gena u nastanku bolesti raste kod porodica koji imaju više obolelih članova. Ako je broj obolelih veći, posebno ako se radi o bližim srodnicima, onda je rizik obolevanja u narednim generacijama veći.
Epigenetika – uticaj faktora iz okoline. Postoji dosta naučnih dokaza koji potvrđuju da osobe izložene određenim toksinima iz okoline, kao što su herbicidi ili pesticidi, imaju nešto viši rizik da obolele od Parkinsonove bolesti.
Starost – Starosna granica nije striktna, ipak od Parkinsonove bolesti obično obolevaju osobe starije od 60 godina života.
Potrebno je imati u vidu da što je mlađa osoba obolela od ove bolesti, tada nasleđe igra veću ulogu u uzroku mogućeg nastanka bolesti.
Pol – Naučni dokazi potvrđuju da su muškarci pod većim rizikom da obole od Parkinsonove bolesti od žena.
Da li je Parkinsonova bolest izlečiva?
Parkinsonova bolest napreduje s vremenom, sporo je progresivna, hronična bolest, za koju za sada nema leka koji bi mogao zaustaviti ili usporiti njen napredak.
Međutim, postoje terapijski pristupi i lekovi koji pomažu u ublažavanju simptoma, njihovoj kontroli, poboljšanju i održavanju kvalitete života osoba koje boluju od ovog stanja.
Osnova lečenja Parkinsonove bolesti je nadoknada dopamina koji nedostaje u mozgu i potenciranje njegovog dejstva.
Ključni preparati koji se koriste su preparati levodope kombinovani sa karbidopom, koji imaju različite fabričke nazive.
U početku bolesti efekat ovih lekova je veoma dobar. Značajno redukuju sve simptome bolesti, nekada ih potpuno otklanjaju.
Neophodno je da se striktno uzimaju na način kako je propisano od strane neurologa. Ne sme biti nikakvih samoinicijativnih menjanja doze, pomeranja vremena ili načina uzimanja ovih preparata.
Neželjeni efekti koji se obično javljaju su blaga mučnina i osećaj mućenja u glavi, kada se menja položaj tela. Ovi neželjeni efekti nisu previše izraženi i vremenom se smanjuju ili nestaju.
U terapiji Parkinsonove bolesti mora se voditi računa o tome da pozitivan efekat terapije bude onoliki, da omogućuje osobi da samostalno, bez većih problema obavlja sve svoje dnevne aktivnosti.
Povećanje doze ovog leka mora da se odvija sporo, jer vremenom njegov efekat se gubi, te se zbog toga u terapiji koriste i drugi lekovi, koji pomažu da se što više odloži trenutak kada efekat Madopara neće biti dovoljno dobar.
Ako oboleli od Parkinsonove bolesti dolazi na redovne neurološke kontrole, kako mu je savetovano, pridržava se saveta neurologa, moguće je godinama da se efikasno boriti sa ovom bolešću, održavajući što veći kvalitet života.
Saveti za pacijente sa Parkinsonovom bolešću
Ishrana
U ishrani koristite namirnice koje olakšavaju pražnjenje creva, kao i one obogaćene omega 3 masnim kiselinama, da bise olakšao zatvor kao jedan od dodatnih simptoma bolesti.
Fizička aktivnost
Vežbanje pomaže u smanjenju osećaja ukočenosti, poboljšanju balansa. Radite vežbe jačanja mišića, istežite mišiće, plivajte i šetajte. Korisno je angažovati i fizioterapeuta koji će vam pokazati program vežbi za svaki dan.
Saveti pri hodanju
- Trudite se da ne hodate previše brzo;
- Prilikom koračanja peta prvo treba da dodirne podlogu;
- Gledajte ispred sebe, ali ne direktno dole dok hodate;
- Prilikom okretanja, nemojte to raditi naglo, već u par koraka;
- Ne naginjite se u stranu, već oslonac treba da bude na oba stopala;
- Ne nosite teške stvari dok hodate;
- Nemojte hodati unazad.
Uvek konsultujte svog neurologa ako imate bilo kakvu nedoumicu.
ZAKLJUČAK
Parkinsonova bolest je neurološko, progresivno, hronično oboljenje koje utiče na pokretljivost i kontrolu mišića, uzrokujući simptome poput tremora, krutosti mišića, usporenosti pokreta i problema sa ravnotežom.
Dijagnoza Parkinsonove bolesti zahteva klinički pregled neurologa i isključivanje drugih mogućih uzroka prisutnih simptoma.
Ako primetite simptome koji bi mogli ukazivati na Parkinsonovu bolest, važno je da zakažete pregled kod specijaliste neurologa.
Rani tretman i upravljanje simptomima mogu biti ključni za poboljšanje kvalitete života osobe obolele do Parkinsonove bolesti.
Tekst napisao: Dr Miodrag Manigoda – lekar specijalista neurolog
SAZNAJ VIŠE
Preporučujmo vam da pročitete i test: Kada su glavobolje potencijalno opasne.
