Uvod
Alchajmer – Alchajmerova bolest (AB) je najčešći uzrok demencije. Više od 60% svih dijagnostikovanih demencija su uzrokovane Alchajmerovom bolešću.
Demencija je grupa neuroloških poremećaja, koja se karakteriše hroničnim, uglavnom sporo progresivnim propadanjem kognitivnih funkcija mozga, pri čemu propadanje ovih funkcija dovodi do nemogućnosti osobe da samostalno funkcioniše u aktivnostima dnevnog života.
U kognitivne funkcije se ubrajaju: pamćenje, govor, pažnja, orjentacija, mogućnost planiranja složenih radnji, apstraktno mišljenje.
Ključni simptom koji određuje da li neko može imati Alchajmerovou bolest je gubitak pamćenja. Na ovaj simptom se kasnije nadovezuju ostali simptomi, koji zajedno remete funkcionisanje osobe i čine je zavisnom od nege drugog lica.
Alchajmer nastaje pre svega kao posledica degenerativnih procesa u mozgu, koji dovode do taloženja patoloških proteina u i oko nervnih ćelija, što na kraju dovodi do umiranja nervnih ćelija.
Vremenom se zapremina mozga progresivno smanjuje, mnogo brže nego što je normalno.
U završnim fazama alchajmera, javljaju se poremećaji ponašanja, gubitak socijalnih sposobnosti i motorni problemi.
AB se javlja najčešće kod ljudi starijih od 65 godina i tada se zove Alchajmerova bolest kasnog početka.
Moguće je da se javi kod osoba mlađih od ove životne dobi i
tada se zove Alchajmerova bolest ranog početka.
Alchajmerova bolest ranog početka je češće povezana sa naslednom osnovom za nastanak bolesti.
Iako uzroci Alchajmerove bolesti nisu potpuno razjašnjeni, smatra se da kombinacija genetskih faktora, promena u mozgu, načina života i faktora iz spoljne sredine, igraju ulogu u njenom razvoju.
Dijagnoza Alchajmerove bolesti se postavlja od stane neurologa.
Neurolog, objedinjavanjem svih analiza (nalaza neurološkog pregleda, snimaka mozga, laboratorijskih nalaza i dr. nalaza po potrebi) postavlja konačnu dijagnozu.
Trenutno ne postoji lek koji može potpuno zaustaviti ili izlečiti Alchajmerovu bolest, ali postoje terapije koje mogu ublažiti simptome i usporiti njen napredak.
SAZNAJ VIŠE
Preporučujemo Vam da pročitate više na temu uzroka, simptoma i faktora rizika za nastanak Alchajmerove bolesti u članku: Alchajmerova bolest i demencija.
Lečenje Alchajmerove bolesti
Lekovi za lečenje Alchajmera mogu blago da pomognu u regulisanju simptoma. Trenutno se koriste dve grupe lekova: Inhibitori acetilholinesteraze i Memantin.
Inhibitori acetilholinesteraze
Inhibitori acetilholinesteraze poboljšavaju komunikaciju između nervnih ćelija.
Oni podižu nivo hemijske materije, koja se zove acetilholin i koja je ključna u komunikaciji između nervnih ćelija. Na taj način utiču na usporavanje propadanja pamćenja, u lakom stepenu, a pozitivno utiču i na simptome kao što su poremećaji ponašanja, agitacija ili depresija.
Uzimaju se u vidu tableta ili flastera koji se lepe na kožu.
Postoje tri vrste ovih lekova: donepezil, galantamin i rivastigmin.
Osnovni neželjeni efekti su: proliv i mučnina, gubitak apetita, poremećaji sna i kod kardioloških bolesnika poremećaji ritma rada srca.
Memantin
Lek Memantin drugim mehanizmom utiče pozitivno na komunikaciju među nervnim ćelijama.
Usporava kognitivni pad kod umereno teških slučajeva. Nekada se koristi zajedno sa inhibitorima acetilholinesteraze.
Ima relativno retke neželjene efekte, kao što su: nestabilnost i osećaj konfuzije.
Biološka terapija kod Alchajmerove bolesti
Prvi registrovani lek u SAD iz ove grupe je lekanemab.
On utiče da se fragmenti beta-amiloida međusobno ne upliću u mozgu i ne stvaraju plakove. Usporava kognitivni pad.
Daje se u intravenskoj infuziji svake dve nedelje.
Neželjeni efekti ovog leka su: alergijske reakcije na lek, infekcije, mučnina, povraćanje, nestabilnost, srčane aritmije, kratak dah.
Ozbiljni neželjeni efekti su: edem mozga i manja krvarenja u mozgu, što može da dovede do infarkata mozga.
Pre uvođenja leka moraju se uraditi različite dodatne procedure, da bi se odlučilo, da li ga je moguće uvesti ovaj lek kod konkretnog pacijenta, bez visokog rizika.
Za sad, ovaj lek još uvek nije registrovan u Srbiji.
Istražuju se i drugi lekovi iz ove grupe, kao donanemab, koji bi mogao osim na plakove beta-amiloida pozitivno uticati na smanjenje stvaranja neurofibrilarne klubadi, koja nastaje kao posledica akumulacije izmenjenog tau proteina.
Važnost kreiranje sigurne okoline za bolesnika
Važan deo tretmana je i prilagoditi okolinu i svakodnevnu rutinu potrebama osobe sa Alchajmerovom bolešću.Treba uspostaviti rutinske navike i eliminisati zadatke povezane sa pamćenjem.
Ovo su koraci koji se mogu napraviti u tom smeru:
• Držati ključeve, mobilne telefone i druge vrednije stvari uvek na istom mestu da se ne bi izgubile;
• Držati lekove na sigurnom, koristiti dnevnik uzimanja lekova;
• Regulisati finansijske obaveze obolelog tako da se automatski završavaju;
• Osoba sa AB treba da koristi mobilni telefon čija se lokacija prati. Treba da ima sačuvane samo najneophodnije brojeve telefona;
• Instalirati senzore alarma na vratima i prozorima;
• Sve obaveze na dnevnom nivou treba da budu zakazane u isto vreme i na istom mestu;
• Voditi evidenciju obavljenih obaveza na dnevnom nivou;
• Skloniti kabasti nameštaj iz kuće;
• Postaviti rukohvate na stepenicama i u kupatilu;
• Potrebno je da osoba ima udobnu obuću, koja ne može lako da spadne sa nogu;
• Smanjiti broj ogledala u kući, jer osoba koja sebe vidi u ogledalu postaje uplašena i zbunjena;
• Bilo bi potrebno da obolela osoba nosi ogrlicu ili narukvicu, u kojoj se nalaze osnovi lični i medicinski podaci;
• Držati dosta slika sa bliskim osobama i značenjima u kući.
Način života obolelih, kao način lečenja
Neke od korisnih smernica u tom pravcu su sledeće:
• Redovno vežbanje, tipa dnevnog brzog hoda;
• U ishrani koristiti mediteransku dijetu, hranu koja se lako guta i koristi kao što su proteinski šejkovi.
• Unositi dovoljnu količinu vode, izbegavati alkohol, kafu i gazirana pića;
• Slušati muziku, baviti se plesom, čitati knjige ili ih slušati;
• Družiti se što više, ako je moguće organizovati boravak u dnevnim centrima za obolele, koji bi trebali biti organizovani u lokalnoj zajednici;
• Provoditi vreme u druženju sa decom uz nadzor.
Uloga i zaštita negovatelja/ica obolelih sa Alchajmerovom bolešću
Osobe koje vode brigu o obolelim od Alchajmerove bolesti moraju biti strpljive, empatične, spremne da saslušaju, da razuvere obolele u situaciji kada oni trpe zbog straha, ljutnje, frustracije ili konfuzije.
Veoma je važno da osobe koje brinu o obolelima obezbede stabilnu i mirnu okolinu, bez mnogo promena u dnevnim rutinama.
S druge strane, osobe koje neguju obolele sa ovom bolešću trpe veliko opterećenje u svakom smislu.
Potrebno je da ih društvo i država pomognu, kako finansijski, tako i kroz obezbeđenje dnevnih centara za obolele, koji će obezbediti privremenu brigu o obolelom tokom dana, da bi negovatelj/ica mogli da imaju i vremena za svoj privatni život.
Tekst napisao: dr Miodrag Manigoda – lekar specijalista neurologije.
