Šta je moždani udar ili šlog?
Moždani udar, poznat i kao šlog, je ozbiljno, akutno medicinsko stanje. Javlja se iznenada i to u dva slučaja:
- Kada krvni sud u mozgu postane blokiran (infarkta mozga) što dovodi do prekida dotoka krvi u određeni deo mozga, ili,
- kada krvni sud u mozgu pukne, što dovodi do moždanog krvarenja.
Oko 85% svih moždanih udara nastaje kao posledica infarkta mozga, a oko 15% je posledica krvarenja.
U oba slučaja, ovo akutno oštećenje moždanog tkiva, zahteva hitnu medicinsku intervenciju i zbrinjavanje, jer brza reakcija može spasiti život i smanjiti trajna oštećenja mozga.
Što je brža reakcija i što se brže pruži odgovarajuća terapija, to su veće šanse za oporavak i smanjenje trajnih posledica.
Šta uzrokuje infarkt mozga?
Infarkt mozga nastaje kao posledica začepljenja većeg ili manjeg krvnog suda koji snabdeva mozak krvlju. Začepljenje može nastati razvojem tromba u samom krvnom sudu mozga, ili ako tromb u krvni sud dođe iz nekog drugog krvnog suda ili iz srca.
Nedovoljan ili onemogućen dotok krvi, samim tim i kiseonika i hranljivih materija u određene regije mozga, dovodi vrlo brzo do trajnih oštećenja tkiva mozga.
Šta uzrokuje krvarenje u mozgu?
Krvarenje u mozgu nastaje jer manji ili veći krvni sud puca pod uticajem, najčešće neregulisanog povišenog krvnog pritiska, ili usled postojanja anomalija u razvoju krvnih sudova. Može biti prisutno u mozgu ili između moždanih opni i mozga.
Najčešći uzroci koji dovode do pucanja krvnog suda u mozgu su:
- Neregulisan povišen krvni pritisak;
- Preterana doza lekova protiv zgrušavanja krvi;
- Postojanje patoloških proširenja zidova arterija mozga, koje se zovu aneurizme;
- Povreda glave;
- Odlaganje proteina u zidovima krvnih sudova mozga, što dovodi do slabljenja njihovog zida i pucanja. Ovo stanje se zove amiloidna angiopatija.
Oštećenje mozga kod krvarenja nastaje kao posledica rasta mehaničkog pritiska na tkivo mozga, što se zove edem i on dovodi do trajnog oštećenja nervnih ćelija.
Koji su najčešći simptomi moždanog udara?
Simptomi moždanog udara ili šloga, koji su po pravilu akutni, mogu biti različiti, a njihova izraženost zavisi od toga kolika zapremina moždanog tkiva je zahvaćena oštećenjem, kao i od lokalizacije proseca.
Najčešće se javljaju sledeći simptomi moždanog udara:
- Nagla slabost ili oduzetost jedne polovine tela, uključujući i lice, pri čemu ruka može biti više zahvaćena od noge;
- Trnjenje jedne strane tela;
- Teškoće u govoru ili razumevanju govora;
- Akutne tegobe sa vidom, zamagljen vid bilo na jednom ili oba oka;
- Otežan hod i gubitak ravnoteže, ili koordinacije pokreta;
- Vrtoglavica, duple slike, izražena nestabilnost;
- Glavobolja sa povraćanjem, uz izraženu pospanost i postepeni ili nagli gubitak svesti.
Od trenutka akutnog ispoljavanja, ovi simptomi su konstantno prisutni, čak se progresivno i pogoršavaju, osim ako se ne radi o Tranzitornom ishemičnom napadu (ITA).
Šta je tranzitorni ishemični atak (TIA)?
Tranzitorni ishemični atak (TIA) je privremeno stanje, koje je slično moždanom udaru, prati ga akutni nastanak tegoba koje su potpuno iste kao kod moždanog udara, ali su ispoljeni simptomi prolazni, traju najčešće od 5 do 30 minuta, a nikada duže od 1 sata.
TIA se javlja kada se dotok krvi u deo mozga privremeno smanji ili blokira, što uzrokuje prolazne neurološke simptome.
Ona ne dovodi do trajnog oštećenja tkiva mozga, jer se potreban protok ponovo uspostavi sam od sebe, ali je TIA stanje koje predstavlja uvod u preteći moždani udar.
Zbog toga je važno potražiti medicinsku pomoć odmah nakon što se pojave simptomi TIA.
Kako prepoznati da osoba ima moždani udar (šlog)?
Ako primetite bilo koji od gore navedenih simptoma moždanog udara, kod člana svoje porodice ili druge osobe, nevezano koliko traju i kako se javljaju, bez odlaganja uradite sledeći test:
- Pitajte osobu da se nasmeje. Posmatrajte da li postoji asimetrija u razvlačenju uglova usana;
- Zamolite je da podigne obe ruke. Posmatrajte da li je jedna ruka pada ili se uopšte ne može podići;
- Zamolite je i da ponovi jednostavnu rečenicu, koju izgovorite. Obratite pažnju na to da li je govor osobe nerazumljiv ili izmenjen na bilo koji način.
Ako primetite bilo koji od ovih znakova ODMAH zovite Hitnu pomoć! Kod moždanog udara VREME JE JEDNAKO ŽIVOT!
Faktori rizika
Neki od najčešćih faktora rizika za nastanak moždanog udara su:
• Visok krvni pritisak:
• Gojaznost;
• Dijabetes;
• Fizička neaktivnost;
• Postojanje opstruktivna apneja u snu;
• Postojanje ateroskleroze;
• Oboljenja srca, pre svega poremećaj koji se zove aposlutna aritmija ili atrijalna fibrilacija;
• Preterano konzumiranje alkohola;
• Korišćenje stimulativnih sredstava kao što su kokain i amfetamin;
• Starost;
• Pušenje;
• Uzimanje hormonskih kontraceptiva koji sadrže estrogen.
SAZNAJTE VIŠE
Preporučujemo Vam da pročitete i članak: Šta je ateroskleroza? Dijagnostika i lečenje.
Dijagnostika moždanog udara
Unutar vremenskog okvira, koji iznosi 4,5 sata, a počinje da teče od trenutka nastanka tegoba, pacijent se mora prevesti kolima Hitne pomoći do ustanove koja leči moždani udar.
Unutar te ustanove sagledava se stanje pacijenta i definišu svi kriterijumi koji omogućavaju ili onemogućavaju davanjem terapije. Mora se uraditi hitan CT pregled mozga sa CT snimanjem arterija mozga i mora se dati, ili primeniti, adekvatna terapija tj. terapijska procedura.
Ostala dijagnostika, koja podrazumeva laboratorijska ispitivanja, kardiološka ispitivanja, Dopler ultrazvuk akrotidnih arterija vrata, transkranijalni Dopler i druga ispitivanja rade se nakon ovog vremenskog perioda.
Terapija moždanog udara
Što je brža reakcija i što se brže pruži odgovarajuća terapija, to su veće šanse za oporavak i smanjenje trajnih oštećenja mozga.
Terapija moždanog udara obično uključuje lekove koji razređuju krv, lekove za kontrolu krvnog pritiska, kao i rehabilitaciju kako bi se oporavio funkcionalni kapacitet mozga.
Terapija infarkta mozga
Najdalje unutar već pomenutog vremenskog okvira od 4,5 sata, mora se primeniti trombolitička terapija, odnosno lek, koji rastvara tromb u krvnom sudu i dovodi do ponovnog uspostavljanja protoka. Daje se preko infuzije, a što se pre da, to je bolji terapijski efekat.
Druga procedura koja se koristi u lečenju infarkta mozga je endovaskularna trombektomija, koja predstavlja invanzivnu procedure, gde se u krvni sud uvodi kateter s astentom, koji na vrhu ima alatku kojom praktično usisava tromb i na taj način omogućuje ponovni protok.
Kod nekih pacijenata se primenjuje jedna, kod nekih druga terapijska procedura, a moguće ih je primeniti i zajedno.
Terapija moždanog krvarenja
Lekovi koji se daju u slučaju šloga usled moždanog krvarenja, imaju za cilj da zaustave krvarenje, da smanje otok mozga, reguliši krvni pritisak, spreče spazam krvnih sudova mozga i spreče pojavu epileptičnih napada.
U ovoj vrsti moždanog udara često se moraju primenjivati i specifične neurohirurške procedure.
Efikasna prevencija moždanog udara
Efikasna prevencija moždanog udara uključuje kontrolu gore navedenih faktora rizika i to pre svega:
Kontrola arterijskog krvnog pritiska. Neophodna je rigorozna kontrola krvnog pritiska. Ukratko rečeno, krvni pritisak ne sme da bude veći od 135/85 mmHg
Normalizacija nivoa masnoća u krvi. Normalizacija masnoće u krvi može se uraditi radikalnim promenama u ishrani, pri čemu se moraju maksimalno redukovati upotreba masti životinjskog porekla i ugljenih hidrata.
Ipak u većini slučajeva biće potrebna upotreba lekova (statina) za regulaciju nivoa masnoća u krvi.
Redovna, preventivna kontrola praćenja promena na karotidnim arterijama.
Putem jedne vrlo značajne neurološke procedure tj. pregleda – Dopler ultrazvuk karotidnih arterija na vratu, može se dijagnostikovati prisutnost mogućeg suženje ovih arterija, koje predstavlja potencijalni rizik za nastanak moždanog udara.
Takvi pacijenti se upućuju vaskularnom hirurgu radi operativnog lečenja kritičnih suženja.
Regulacija dijabetesa. Vežbanje, odnosno pojačana fizička aktivnost, adekvatna ishrana i regulisanje gojaznosti odličan su način da regulišete svoj šećer. Međutim većina pacijenata će trebati i upotrebu lekova za regulaciju dijabetesa, posebno ako bolujete od dijabetesa tipa 1.
Redovno vežbanje. Redovno aerobno vežbanje redukuje rizik od moždanog udara na više načina, snižavanjem krvnog pritiska, porastom dobrog holesterola, generalnim pozitivnim uticajem na stanje krvnih sudova i srca.
Preporučuje se najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svaki dan ili barem 5 dana nedeljno. Pod umerenom fizičkom aktivnošću se podrazumeva: brzo hodanje, lagano trčanje, plivanje ili vožnja bicikla.
Umereno konzumiranje alkohola. Smatra se da umereno konzumiranje alkohola može redukovati rizik od infarkta mozga. Pod umerenim konzumiranjem alkohola podrazumeva se ne više od jednog piće dnevno, npr. preporučuje se čaša crnog vina.
Dijagnostikovati i lečiti opstruktivnu apneju u snu. Opstruktivna apneja u snu je problem sa prekidom disanja u toku sna. Ona je nezavistan faktor rizika za nastanak moždanog udara.
Dosta je česta, posebno kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju devijaciju gornjih disajnih puteva. Dijagnostikuje se pregledom specijaliste neurologa ili somnologa, kao i ORL lekara ili pulmologa. Lečenje ovog poremećaja je moguće, što radikalno menja kvalitet života osobe na bolje.
Ne koristiti stimulativna sredstva kao što su kokain i amfetamin. Ove supstance su jasno povezane sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Lekovi za prevenciju moždanog udara
Pored mera koje podrazumevaju kontrolu faktora rizika za nastanak moždanog udara, postoje i lekovi koji mogu smanjiti rizik od nastanka istog, deluju direktno na uzroke.
Dve su osnovne grupe lekova koje se primenjuju:
Antiagregaciona terapija
Ova vrsta terapije sprečava agregaciju ili lepljenje krvnih pločica ili trombocita za oštećen zid krvnog suda. Na taj način oni sprečavaju razvoj tromba.
Aspirin je najpoznatiji lek iz ove grupe lekova. Pored njega postoji i drugi lek (klopidogrel), koji se može koristiti sam ili zajedno sa Aspirinom.
Ovi lekovi se koriste kada su uočene promene u vidu arteriosklerotskih zadebljanja ili plakova na zidovima arterijskih krvnih sudova.
Antikoagulantna terapija
Ova vrsta terapije dovodi do sprečavanja formiranja tromba, tako što smanjuje mogućnost koagulacije krvi. Ovakvi lekovi su heparin, varfarin i noviji lekovi koji smanjuju mogućnost koagulacije krvi.
Napomena: Svi gore navedeni lekovi mogu se uzimati samo na osnovu preporuke lekara, nikako ih nemojte uzimati samoinicijativno!
ZAKLJUČAK
Moždani udar ili šlog je ozbiljno i hitno medicinsko stanje, koje zahteva brzu reakciju i hitnu medicinsku pomoć. Bilo da je u pitanju infarkt mozga ili moždano krvarenje, ova stanja mogu imati ozbiljne posledice, uključujući trajna oštećenja mozga, invaliditet ili čak smrt, ako se ne leči odmah.
Prepoznavanje simptoma moždanog udara, kao što su nagla slabost ili oduzetost jedne strane tela, gubitak ravnoteže, teškoće u govoru ili zamagljen vid, ključno je za brzu reakciju.
Hitna medicinska pomoć i terapija, mogu poboljšati prognozu, spasiti život i smanjiti trajna oštećenja mozga.
Prevencija moždanog udara, putem kontrole faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje i fizička neaktivnost, takođe je ključna za smanjenje rizika od ove ozbiljne bolesti.
Tekst napisao: dr Miodrag Manigoda – lekar specijalista neurologije.
SAZNAJTE VIŠE
Preporučujemo Vam da pročitate i članak: Kada su glavobolje potencijalno opasne?
