Arterioskleroza i ateroskleroza
Arterioskleroza je bolest arterija, javlja se kada zidovi arterija (krvnih sudova koji prenose krv obogaćenu kiseonikom) postaju zadebljali i gube elastičnost.
Ateroskleroza je poseban tip arterioskleroze, gde se stvaraju zadebljanja na zidovima arterija zbog nakupljanja masti i drugih supstanci iz krvi, takozvani plakovi.
Plakovi mogu suziti arterije, što može ometati ili potpuno zaustaviti protok krvi kroz arteriju. Kad je arterija sužena, to se naziva stenoza, a kad je blokirana plakovima, naziva se okluzija arterije.
Ateroskleroza najčešće pogađa arterije srca, karotidne arterije (koje vode do mozga), arterije mozga, aortu (glavnu arteriju tela), arterije nogu i bubrežne arterije.
Simptomi ateroskleroze
Proces ateroskleroze je spor i može započeti još u detinjstvu, ali često ne uzrokuje simptome dugi niz godina. Zbog toga je važno delovati preventivno u cilju ranog otkrivanja ubrzanog razvoja tog procesa, kod određenih osoba.
To može pomoći u sprečavanju daljeg napredovanja bolesti i ispoljavanja simptoma, a koji se obično javljaju tek kad se arterije značajno suze ili, naravno, kod potpunog začepljenja.
Što nas vodi na zaključak, da su ispoljeni simptomi ateroskleroze, posledice komplikacije prisutnog oboljenja određene arterije.
Specifični simptomi ateroskleroze zavise od toga koja je arterija u telu zahvaćena i kao posledica toga, koja se bolest ispoljila.
Koronarna bolest srca
Koronarna bolest srca se javlja kada su sužene ili zapušene koronarne arterije, koje snabdevaju srce krvlju.
Glavni simptom koronarne bolesti srca je bol u grudima, sa ili bez napora (Angina pectoris), koja prethodi nastanku infarkta srca i razvoju hronične srčane slabosti, ako pacijent koji je imao infarkt preživi.
Karotidna aterosklerotska
Karotidna aterosklerotska bolest nastaje kada postoje suženja karotidnih ili vertebralnih arterija, koje vode krv od srca do mozga.
Glavni simptomi kod velikih suženja karotidnih arterija mogu biti:
- prolazan gubitak vida na jednom oku;
- prolazan gubitak snage na jednoj strani tela, ili
- prolazan problem sa govorom,
Ovo su simptomi stanja koja predstavljaju neposredni uvod u preteći moždani udar ili šlog u vidu infarkta mozga.
Stanje pretećeg moždanog udara ili šloga, koje se manifestuje gore navedenim simptomima, a koji traju do 1 sat, zove se tranzitorni ishemički atak (TIA).
Međutim, kod jednog broja pacijenata, kao posledica ateroskleroze karotidnih arterija, dešava se infarkt mozga bez bilo kakvog uvoda.
Ovo je dešava zato što se arterija koja vodi krv ka mozgu zbog plaka potpuno začepi (nastane tromboza), ili zbog velikog stepena suženja, protok u određene regije mozga bude jako otežan, ili pak zato što se zbog nestabilne građe plaka jedan deo plaka odlomi i cirkulacija ga odvede u arterije mozga, gde se on zaglavi u uskom krvnom sudu. Ovaj poslednji proces zove se embolija.
Glavni simptomi moždanog udara su isti kao i kod tranzitornog ishemičkog ataka, ali, traju duže od 1 sat u kontinuitetu.
SAZNAJ VIŠE
Preporučujemo Vam da pročitete i članak: Moždani udar ili šlog. Sve što je potrebno da znate o uzrocima ovog stanja, simptomima i lečenju.
Ateroskleroza arterija nogu
Simptom suženja arterija koje vode krv ka nogama (tipičan simptom ovog procesa) je bol u nogama, pre svega listovima (klaudikacioni bol) nakon određene pređene distance, koja se kako bolest napreduje, sve više i više skraćuje.
Ako se ovaj proces ne dijagnostikuje na vreme, postoji rizik od kompletnog zapušenja ključnih arterija nogu i razvoja gangrene nogu, što neminovno dovodi do amputacije delova nogu.
Ateroskleroze bubrežnih arterija
Simptomi ateroskleroze bubrežnih arterija su pre svega razvoj slabo kontrolisane arterijske hipertenzije i razvoja akutne ili hronične bubrežne slabosti.
Slabost bubrega kao posledica suženja ili začepljenja arterija bubrega nastaje hronična slabost bubrežne funkcije, pri čemu pacijenti često završavaju na stalnoj dijalizi ili su kandidati za transplantaciju bubrega.
Aneurizme
Ateroskleroza doprinosi nastanku aneurizmi u bilo kom arterijskom krvnom sudu. Aneurizma je stanje kod koga zid arterije (krvnog suda koji nosi krv od srca do drugih delova tela) slabi i proširuje se ili izobličuje.
Aneurizme su često bez simptoma, ali kada su dovoljno velike mogu da puknu i dovedu do životno ugrožavajućih stanja, povezanih pre svega sa krvarenjem u organe koje iste vaskualrizuju.
Najvažnija mesta gde nastaju aneurizme u ljudskom organizmu su aorta i arterije mozga.
Faktori rizika i potencijalni uzroci ateroskleroze
Proces ateroskleroze može započeti još u detinjstvu. Inicijalni događaj je malo oštećenje unutrašnjeg sloja zida arterija, koji se zove endotel.
Do inicijalnog oštećenja i daljeg napredovanja procesa ateroskleroze dovede sledeći faktori rizika:
- Visok arterijski krvni pritisak;
- Visok holesterol u krvi (Povišen LDL, Smanjen HDL, povišen indeks ateroskleroze);
- Visoki trigliceridi;
- Šećerna bolest;
- Insulinska rezistencija;
- Gojaznost;
- Postojanje stalnog stanja zapaljenja u organizmu (inflamacije) kod postojanja sistemskih autoimunih bolesti;
- Pušenje;
- Manjak fizičke aktivnosti;
- Visok nivo supstance koja se zove homocistein u krvi;
- Postojanje opstruktivne apneje u snu.
Ako kod jedne osobe postoji više od jednog faktora rizika za nastanak ateroskleroze, rizik se ne sabira, nego se praktično množi procenat rizika svakog pojedinačnog faktora, što ukazuje na ogroman stepen rizika od komplikacija ateroskleroze.
Ovome smo svedoci u svakodnevnom životu, svedočeći prisutnoj epidemija srčanih i moždanih udara.
Kako se dijagnostikuje ateroskleroza?
Ateroskleroza se suštinski dijagnostikuje jednostavno. Svaka osoba koja ima bilo koji faktor rizika za nastanak ateroskoleroze, a koji su napred jasno navedeni, treba da obavi nekoliko ključnih pregleda:
- Dopler ultrazvuk karotidnih arterija (krvih sudova vrata);
- Dopler ultrazvuk aorte i arterija nogu;
- Pregled kardiologa i
- Pregled neurologa.
Ovde treba posebno naznačiti jednostavnost, brzinu i preciznost kojom se kroz pregled – Dopler ultrazvuk karotidnih arterija, sagledava stepen postojanja ateroskleroze, obrazac po kome se ona javlja, što nam govori ne samo o ugroženosti cirkulacije u mozgu, već indirektno o stanju ateroskleroze u celom organizmu.
Kako se leči i prevenira ateroskleroza?
Lečenje se bazira na kontroli svih mogućih faktora rizika za nastanak ovog procesa.
- Redovno uzimanje lekova za povišen krvni pritisak, sa što boljom regulacijom krvnog pritiska ispod vrednosti od 135/85 mmHg;
- Kontrola nivoa šećera u krvi, te ako je isti povećan što striktnije lečenje prema savetima endokrinologa;
- Ostavljanje cigareta je jedan od glavnih preduslova uspešnog lečenja;
- Upotreba lekova koji štite zid krvnog suda od napredovanja ateroskleroze, pre svega tzv. antiagregacione terapije (Aspirin, Cardiopirin, Andol, Midol).
Upotreba lekova za regulaciju nivoa masnoća u krvi, pre svega tzv. statina, ima ogromnu ulogu u sprečavanju komplikacija ateroskleroze.
Dijagnostika i lečenje opstruktivne apneje u snu su od velikog značaja u sprečavanju procesa napredovanja ateroskleroze.
Pored kontrole faktora rizika i upotrebe lekova, ishrana i upotreba određenih suplemenata ima ogroman značaj, a posebno treba istaći značaj redovne fizičke aktivnosti.
Napomena koju treba zapamtiti
Aterosklerozu možemo potpuno prevenirati i ograničiti na relativno benigni proces, ako se izbegavaju faktori rizika za njen nastanak, kojih osoba mora biti svesna i ako se u dogovoru sa lekarom pravilno koriste dodatne dijagnostičke procedure, pre svega Dopler ultrazvučni pregledi arterijskih krvnih sudova.
SAZNAJTE VIŠE
Preporučujemo vam da pročitate i članak: Kada su glavobolje potencijalno opasne?
ZAKLJUČAK
Ukratko, ateroskleroza je ozbiljno stanje koje može dugo vremena napredovati bez ikakvih simptoma. Stoga je ključno delovati preventivno i identifikovati faktore rizika kod pojedinaca za ispoljavanje ovog oboljenja, kako bi se sprečili potencijalni problemi povezani s ovim stanjem, kao što su pre svega srčani udari ili moždani udari.
Redovni medicinski pregledi i zdravi životni stilovi igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja arterija i smanjenju rizika od ateroskleroze.
Tekst napisao: Dr Miodrag Manigoda – Lekar specijalista neurologije
